Заборавимо често да је све о нама и у мору записано. Оно нам те записе казује плавим бескрајем, кад нас умирује бонацом, шиба југом, кад бјесни трамунтаном, или милује маестралом, док љуби обалу или нам на њу врати оно што несмотрено и бахато у море бацимо. Заклињемо се неријетко да сва ова лица мора разумијемо и волимо, али море оним искреним посвећеницима открива супротно. Рибарска посада „Мале коче Ђаковић“ испловљава у рану зору, а обале се поново хватају тек касно у ноћ. Живе од мора и за море, с пуним поштовањем. Захвални и за најскромнији улов. На жалост најсигурнији, свакодневни „улов“ је отпад који бацимо у море вјерујући да оно баш све може савладати. Недавно су објавили да су уловили „капиталца“, велику канту за смеће. И као људи који знају како мору показати респект везали су канту уз бок брода. Пуниће је, оним што у море бацимо а када стигну на обалу одлагати отпад тамо гдје му је мјесто. Олакшаће мору дисање, а могу ли савјест, ако је имају, онима који море загађују? Овај је јутарњи запис посвета морском недогледу, нашим рибарима, привилегији живота уз море, коначно молба, јер су све казне за бахатост према природи незнатне, онима који море трују да то више не раде. Јер, и у мору је све о нама записано, и оно чега се треба стидјети, а што ће нам море кад тад вратити! Добро јутро, драги наши, добро јутро, Херцег Нови!
Фотографије: Неда Гугић
