Почињемо да слажемо мозаик новог дана, а основа је влажно јутро пуно измаглице која као да је из видокруга истргнула дјелове залива које сада само осјећамо, иако су погледу скривени. Кроз све те слојеве паперјасте бјелине ослушкујемо и себе и море или море ослушкује нас. Није ни важно толико, важно је да се препознамо и разумијемо, важно је да знамо да ће опет бити сунце и ведрина. Тада ћемо сигурно јасније видјети али можда мање осјећати свијет који нас окружује. Добро јутро, драги наши, добро јутро, Херцег Нови!
