Свикне се овај град на све, проблеме попут августовске врелине која нас успорава, гужве, закрчених путева, али и љетних фестивала и прогама који се понекад подударе па је тешко одабрати гдје провести вече. Свикне с друге стране и на новембарске кише, тишине, полупразне улице… бескрајно плаво и сиво небо, мирно као уље и олујно море, и упркос свему остаје неизрециво свој. Све се некако слије само у његово име – “херцег међу градовима” и увијек нов. Стоји гордо издигнут над морем, заливска престоница на уласку у Боку…незабораван сусрет у свим временима…
Добро јутро, Херцег Нови!
