Колико пута прођемо поред Торе а да не погледамо сат као средишну тачку трга, скала, околних кућа међу којима је ушушкана Сат кула. Не обратимо пажњу на сат премда он мјери вријеме и граду и људима, мјери живот који тече, разговоре који се воде вјековима, броји кораке знаних и незнаних, онима који журе и онима који често застајкују и тек на трен погледају на градски сат… А он куца, наизглед стрпљив и равнодушан, али зна и он да стане или да пожури понекад и тек онда обратимо пажњу на њега чекајући да ухвати прави ритам. Прича о сату, симболу града одабрана за 15. јутро јуна и прича о пролазности, али уз жељу да искористимо на најбољи начин сваки трен овог понедељка, а када истекне да кажемо како је то био добар дан.
Добро јутро, Херцег Нови!
