Нови јутрос, умивен свјетлошћу, лицем окренут небу и мору, сваким каменом наш и непоновљиво свој. Лијеп. А слике које маме поглед мијењају се као у калеидоскопу. Вијугава линија обале, скале, тргови, кровови, шкуре, понеки галеб и понешто што недостаје, што налазимо само у мозаику сјећања. И онда, као да премотавамо филм уназад, зажмуримо и видимо град какав је некада био, вратимо се на нека мјеста и у вријеме које је остало записано у нама, а на јави га одавно нема. Али, сјећања се као и сан брзо расипају, остаје само мисао да градове које волимо градимо и успоменама и жељама.
Добро јутро, Херцег Нови!
