Ваљда не постоји бољи начин да осјетите како дише Херцег Нови него да суботом испратите ритам града. А према неписаним правилима обавезан је одлазак на пијацу, дружење у омиљеном кафићу, дужа шетња, најчешће уз море, мада ријетке пут однесе ка падинама Орјена…А увече, у априлу бирамо представе на ХАПСу, прије и послије, филм, неку промоцију, изложбу, концерт, ријетки опет тишину. Њима је довољан поглед на море и свјетла која трепере око залива… Сви ови суботњи избори дјелују као оаза нечег драгог али прошлог. Чине да сагледамо град у покрету, са свим врлинама и манама, да осјетимо како чак и у свакодневном ужурбаном темпу постоји онај спорији који допушта мисао: како је невероватно имати у видокругу широки, плави хоризонт улаза у Боку и Нови на капији залива.
Добро јутро, Херцег Нови.
