Чудесан је поглед на море. Пред њим оно што нас мучи некако дјелује подношљивије и мање. Мисао је мирнија и спорија, уз море осјетимо неку тиху али поуздану снагу. Некад нас узнемири али увијек натјера да дишемо дубље, да будемо стрпљивији. А кад уз море нађете поруку коју је неко оставио очигледно пуна срца и добре воље онда донесе прегршт радости. И можда важније од свега, донесе мисао да не треба да се боримо са сваким таласом који носи нови дан, неке треба пустити да прођу, а ријетке треба сачувати.
Добро јутро, Херцег Нови!
