Опет се сусрећу мали заливски свемир и наши унутрашњи свјетови. У заливском је, на први поглед, облачно, тихо и мирно, а у нашем, наслагана искуства, испланиране обавезе, нагомилане жеље, људи и градови који нам недостају, понеки страх, мисао имамо ли маску да бисмо могли ући у школу, продавницу, такси, доћи до радног мјеста… Код некога је све ово беспрекорно поређано, временски орочено, код других расуто на безброј страна па јуримо за оним што је најважније, пропустивши нешто онога што би нам пријало… Мале, свакодневне, личне вртешке, наспрам пуног мира, једноставности и љепоте дана који расте у Новом. Издвојимо понеки такав тренутак и за себе. Добро јутро, драги наши, добро јутро, Херцег Нови!
