Сви понекад осјетимо благодет јутарње тишине која лежи над заливом, посебно када осване ведар дан, па на младим листовима блистају заостале капи кише , а по површини мора плешу зраци сунца исцртавајући неки необични лавиринт новог дана кроз који тек треба да прођемо. Све дише пуним плућима и буди се живот, али тишина која ће, знамо, кратко трајати, чини нас мирнима, а наше мисли јаснијима, па нам шапућу и оно што је било некад и оно што треба урадити данас. Направити мост између та два свијета значи мирно кренути у нови дан. Добро јутро, драги наши, добро јутро, Херцег Нови!
