Када би нас сваког дана у години неко питао да објаснимо шта је то Херцег Нови, вјероватно бисмо баш сваког дана могли да дамо другачији одговор. Једном би то било море, други пут тврђаве, мали, скривени тргови, скале које је по сву ноћ, у сну, бројао и није успијевао да их изброји знаменити Иво Андрић, онда бисмо говорили о ђардинима новским и планинском залеђу, о задужбинарима, писцима, пјесницима, сликарима, фестивалима, о Новљанима. А град је све то заједно, и више од тога. Он је начин на који га волимо и онај неухватљиви, тихи трептај срца кад кажемо или само помислимо на Нови. Добро јутро, драги наши, добро јутро Херцег Нови!
