Pred brojnom publikom, sinoć je u okviru HAPSIĆ-a odigrana predstava „Niko se nije naučen rodio“ Malog ateljea „Arlekin“, po tekstu i režiji Žane Gardašević, za koju je songove napisao Novljanin Dejan Đonović, a u predstavi, uz Vukana Pejovića, igra mlada i uspješna Novljanka, studentkinja na FDU na Cetinju Una Lučić.
Raduje se svakom dolasku u svoj grad, koga se jako uželjela, a naročito prilici da zaigra na HAPS-u, kazala nam je Una poslije veoma uspješne predstave.
-Velika mi je čast i baš mi je drago što Vukan i ja, kao student, imam priliku da se pokažem na Hercegnovskim aprilskim pozorišnim svečanostima. Utisci su divni. Jako mi je drago što su došli neki ljudi koje nisam vidjela dugo godina, moje profesorice iz srednje škole koje su mi i tada bile podstrek da se upišem na Akademiju, i koje su bile tu za mene. Divno je igrati ovdje, vidjeti nove generacije i toliko divne i pametne omladine.
Prošle godine je, povodom Dana Herceg Novog, Una u dvorani „Park“ nastupila sa Euripidovom „Ifigenijom“, ali je poseban izazov i odgovornost igrati u predstavi za djecu.
-Za svaku predstavu postoji velika doza odgovornosti, ali po mom mišljenju je igrati za djecu svakako najteže, zbog toga što je njima toliko teško održati pažnju. Oni su publika koja nikada neće da vas „slaže“, da se suzdrži i strpi kao odrasli. Kada vi 45 minuta uspjete da držite njihovu pažnju i kada su oni u konstantnoj komunikaciji sa vama, tada znate da ste uradili dobar posao, da nešto lijepo i dobro stoji iza vas, poručila je Una Lučić.
I njen kolega Vukan Pejović ističe da im je čast što su dio Hercegnovskih aprilskih pozorišnih svečanosti, da je publika u Herceg Novom posebna i da su djeca pokazala veliku zrelost.
-Ova publika je nekako drugačija u odnosu na sve ostale, u smislu da su drugačije reagovali, da su nekako bili baš „odrasli“. Ova predstava je pravljena za djecu, ali oni su je tako dobro ispratili, kao da su bili naša generacija. Jednostavno su fenomenalno reagovali na sve trenutke na koje smo željeli da reaguju. Reagovali su protiv laži, protiv prevare, protiv neistinitosti, a sa druge strane navijali su za pobjedu i za igru. Navijali su za to da treba da se družimo jedni sa drugima, da treba da se odvojimo od telefona, od barbika, od svih ostalih stvari, i da treba zajedno stvaramo neko prijateljstvo koje je i suština ove predstave.
Pejović smatra da je veoma važno da se na ovakvim festivalima organizuju i dječje predstave i da se veća pažnja posveti najmlađoj publici.
-Predstave za djecu su možda malo i podcijenjene, a mislim da bi više trebalo da dobiju na važnosti, da se u većoj mjeri produciraju i da se jednostavno više izvode u svim gradovima Crne Gore. Jer, pozorište za djecu je jako bitno, i jako je bitno da djecu naviknemo da dok su još maleni idu u pozorište, da stvaraju tu naviku jer će možda sutra neko od njih postati član nekog ansambla, možda reditelj, producent ili neki drugi dio pozorišta koje mi svi gajimo, i želimo da podignemo taj nivo kulture u Crnoj Gori, poručio je Pejović.
Da će predstava „Niko se nije naučen rodio“ imati dug život govore naredna igranja u Budvi, Baru i Nikšiću, kao i pozivi na nova gostovanja.
