Пето вече 20. Трга од књиге, традиционално је било посвећено најмлађима, који су испунили Белависту, уживали и активно учествовали у оба програма.
„Загонетну потрагу и остале авантуре мозга“ осмислио је Урош Петровић, истраживач, фотограф, илустратор, писац за дјецу и младе који писању приступа на један сасвим нов начин, наводећи свог читаоца да учествује у пустоловинама јунака о којима прича, успут рјешавајући загонетке.
Аутор бројних романа епске фантастике за дјецу, едукативно-забавних књига, романа у загонеткама и фантастичних приповједака за одрасле сматра да је веома важно да дјечји програми буду заступљени на оваквим манифестацијама.
-Ја искрено мислим да су дечји програми и важнији. Рецимо, када су Швеђани били главни гости на сајму у Београду, више од половине писаца су били писци за децу. То је потпуно јасно; ако желиш сутра да имаш читаоце, људе који су умни, који размишљају, ти мораш већ да имаш децу као читаоце. Морамо децу бар два пута научити да читају; први пут их научити слова, а други пут их научити да заиста читају књиге. Немци су правили истраживање поновљено у две земље Европе са истим резултатима: деца која читају и деца којој се чита док су још мала, имају за трећину веће постигнуће у школовању и у животу и када помислимо зашто, то није тешко одговорити – бивају вештија са речима, бивају и храбрија са речима, и чиме се год бавили једнога дана то је велика предност, а прави се управо сад, поручио је Петровић.
На бројне, не баш лаке, загонетке са којима се у књигама суочила његова јунакиња Марта, малишани су одговарали маштовито и, на крају, успјешно, а аутор им је дијелио награде за тачне одговоре.
-Ја сам из поштовања према Херцег Новом, његовој библиотеци и свима овде имао и светску премијеру једне загонетке коју нигде никад нисам испричао, и то је била последња коју су решили. Све су решили, покупили су све моје лоптице. Позвао сам и родитеље да им помогну и показало се, као и увек, да деца боље решавају, имају више маште, храбрости и духа него одрасли. Боље што је тако, имамо чему да се надамо.
Није лако писати за дјецу, истиче Петровић, за кога су овакви програми и сајмови веома важни, како за ауторе, тако и за публику.
-Још је Душко Радовић рекао да је писати за децу исто као писати за одрасле, само мора бити мало боље. Већа је одговорност у сваком случају, а оно што је разлика код дечје публике је да код њих мора да постоји искреност. Јер, они сваку неискреност одмах препознају и то покажу незаинтересованошћу за оно што се догађа. Да не видим њихову реакцију као што је била вечерас, ја се овим не бих ни бавио.
Решење једне загонетке вечерас је било светионик. Овакви сајмови су буквално светионици и оазе. Ми знамо шта се догађа у свету, колико све постаје површније и ово су места на којима показујемо да се боримо.
Урош Петровић је за РТ ХН открио и да су јуче објављене његове прве бајке.
-То ми је 21. књига, изашле су на латиници, ћирилици и енглеском језику. То сам написао пошто сам био инициран једном изјавом Алберта Ајнштајна. Он је рекао – ако желите да вам деца буду интелигентна читајте им бајке, а ако желите да буду још интелигентнија читајте им још бајки…
У наставку вечери дјеца су једнако уживала и у представи „Аска и вук“ у извођењу „Пан театра“ из Београда.
Познату приповјетку Ива Андрића драматизовала и режирала Оливера Викторовић, а уз њу играју Бојана Ђурашковић, Александра Ђурић и Марко Милошевић. Костими су дјело Зоре Миочиновић, магичну моћ покрета осмислила је Тамара Спасић Антонијевић, док се за изглед сцене побринуо Иван Пантовић.