Девет година успомена за цијели живот – срећно матурантима ОШ „Милан Вуковић“

„Генерацијо моја, играјмо, сањајмо, волимо, пјевајмо, путујмо….“ тако је гласила једна од порука коју су вечерас упутили матуранти ОШ „Милан Вуковић“ на прослави коју су у Градској кафани организовали у част завршетка основне школе.

Сваки дјелић парка Бока вечерас је одисао љепотом изузетних креација малих матуранткиња и озбиљношћу њихових пратилаца, другара из клупе. Њих 84 поносни што су вечерас заједно, на крају једног поглавља одрастања, родитељи и породице што су на пут извели своје малене људе, а учитељи и наставници што је стасала још једна генерација оплемењена знањима која су им пренијели.

Уз аплаузе, кренуо је дефиле а потом и прослава која је са нестрпљењем ишчекивана.

Познанство дуго девет година, а са појединима и дуже, од вртића, не може се тек тако лако завршити изласком из клупа основне школе, прича нам матурант Филип Вучуровић.

– Чудан је осјећај вечерас, дуго смо година скупа. Од почетка смо се одлично слагали и било је веома забавно. Има и мало и туге, али ништа претјерано јер ово је крај само једног поглавља у нашем животу. Има за нама много успомена, и добрих и лоших, дјечијих несташлука које смо правили и много занимљивих догађаја, казао нам је Филип.

Фото: Лука Шумар са пратиљом, Филип Вучуровић са пратиљом

Док се сабирају успомене, ипак је од свега најважније с ким си дијелио прве године дјетињства, прича нам матурант Лука Шумар.

– Недостајаће ми друштво и дружење које смо имали. Све су то успомене које ћемо памтити. И када одрастемо па се опет сретнемо, сјећаћемо се свега тога, казао је Лука и упутио поруку генерацији.

– Пратите своје снове, радите оно што највише волите и будите најбољи у ономе што радите!, истиче Лука.

Директорица Маре Вујиновић казала је да лијепу и добру генерацију ученика испраћају на нове животне стазе, у средњу школу гдје ће, вјерује, бити једнако успјешни.

– На путу изградње своје личности, будите прије свега људи и немојте вјеровати никоме ко вам каже да поштење, честитост и људскост не вриједе. Оне ће вриједити у свим временима као што је одувјек и било. Бити учен није исто што и бити просвјећен. Ученост је појединачна ствар сваког од нас, али просвјећеност је нешто што стварамо изнутра, свјетлост која обасјава наш дух. Тим путем требате кренути, путем чојства које је на најљепши начин дефинисао Марко Миљанов Поповић а то је како бранити другога од себе. То сажима у себи мудрост шта је то прихватање различитости, туђе грешке, разумјевање и праштање. Носите љубав у срцу јер то је просвјећеност, а ученост је у поређењу са тим ужи појам, казала је директорица Вујиновић и истакла да их нису учили само књишком већ и педагошком знању а то је да буду добри људи и у себи гаје човјечност.

Заједно су прошли лијепе и мање лијепе тренутке, од смијеха и радости до суза и другарских свађа, казала је представница IX1 матуранткиња Јелена Кордић.

– Памтићемо сваки дан пун шале, сваки излет пун смијеха, свако критику и добронамјеран савјет. Учитељица Душанка Замбелић научила нас је првим словима, а разредна Биљана Мартиновић је оставила неизбрисив траг у нашим животима. Научила нас је важним животним лекцијама и проширила наше знње. Моја генерацијо, сањајмо, играјмо, путујмо, волимо, учимо, желимо јер почетак сваког успјеха је жеља, рече наша разредна Биљана Мартиновић, казала је матуранткиња Јелена.

Пребрзо је прошло девет година, казала је матуранткиња Лана Мартиновић у име IX2 и додала да су вечерас срећни јер су сви на окупу, али и помало тужни.

Фото: Јелена Кордић, Лана Мартиновић, Јелена Томашевић

– Видим све оне људе са којима сам од првог разреда, свако посебан на свој начин и још посебнији као цјелина. Та цјелина је девет година заједно рјешавала задатке, размјењивала цедуљице, преписивала тестове и увијек била ту за сваког појединца. Можда је то због нераскидивих веза које су се у међувремену исплеле или сличних интереса, али у оба случаја ви сте драги професори и учитељи они који су од нас створили сложно одјељење, али прије свега добре другаре. Сјећамо се почетака, од тада смо се промјенили, а након короне опет морали упознати једни друге, али није нам то сметало. Тада смо схватили колико значимо једни другима, казала је Лана и посебно захвалила разредној Тањи Радановић која им је својом добротом опраштала сваки несташлук.

Првог септембра прије девет година са ранчевима на леђима, који су били већи од њих, ушетали су у причу коју ће препричавати годинама, казала је матуранткиња Јелена Томашевић, представница IX3.

– Када до ових говора дође, углавном се помињу несташлуци и ломљење клупа, али тога код нас није било. Ми смо били мирни, па можда због тога и помало досадни. Зато смо ове године хтјели да разбијемо ту монотонију и први пут побјегли са часа математике, казала је Јелена и кроз осмјех додала да се неће поновити.

– Хвала вам што сте нас научили да гађамо у кош, разликујемо биљке, изразимо умјетничку страну, да се снађемо на карти свијета и да пишемо хемијске реакције, да је сила акције једнака сили реакције и да english and italiano non sono difficult, да математика није баук, казала је Јелена и захвалила разреднј Мирјани Рашовић што их је научила када се која битка у историји десила и зашто, али и како да се боре сами кроз живот.

Матуранти ОШ Милан Вуковић, срећно!

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here