Четири мјесеца рада Дневног боравка за одрасла и стара лица

У Дневном боравку за одрасла и стара лица са инвалидитетом, који је отворен прије нешто више од четири мјесеца у просторијама НВО „Нова шанса у Новом“ на Топлој, тренутно је 12 корисника.

Предсједница „НВО „Нова шанса у Новом“ Весна Одаловић за РТХН прича да мјеста има за 15 лица са инвалидитетом те да би вољела да родитељи или старатељи упуте члана породице који има инвалидитет у дневни боравак и да неће погријешити са том одлуком.

– Наши корисници са радошћу долазе у Дневни боравак. Њима не требају посебне едукације јер је ријеч о одраслим особама, већ дружење, психолошке и радно окупационе радионице што им и пружамо. Оно што нам фали је стално ангажован возач са којим би реализовали излете као што раде у Дневном центру за дјецу са сметњама у развоју. Било би лијепо да можемо са нашим корисницима да одемо у Требиње, у Портонови, на Камено….

У Дневном боравку ангажовани су психолог, медицинска сестра, домаћица, кординатор радионица а привремено је ангажована жена која ће радити додатне радионице како би дан био што потпунији.

– Недостаје нам физиотерапеут, којег би ангажовали такође повремено јер ће то нашим корисницима много значити. Поготово да ради индивидуалне вјежбе што је преко потребно појединим корисницима. Видјећемо да ли можемо то да реализујемо кроз постојећи буџет за ову годину, казала је Одаловић.

Лиценца коју је добио Дневни центар односи се на особе старије од 27 година, а рјешење доноси Центар за социјални рад.

-Законски немамо ограничења што се тиче горње старосне границе а код нас је најстарија особа од 47 година. Имамо корисника који су били у Дневном центру до 26 година као и оних који нису користили тај сервис. Општина нас финансира за плате запослених и утрошак електричне енергије а од Министарства смо остварили као и сви Дневни центри, 250 еура по кориснику, објашњава Одаловић.

1 of 5

Медицинска сестра Весна Мијовић објашњава да радни дан у Дневном боравку почиње у пола осам када комбијем крећу по своје косриснике на адресе њиховог становања.

-По доласку у Дневни боравак раде вјежбе, доручкују а затим почињу радионице. До ручка имамо малу паузу, а након ручка опет имамо радионице. Ако је лијепо вријеме прошетамо а затим кориснике одвозимо њиховим кућама. Сви се они радују што долазе у Дневни боравак и ово је прелијепо радно искуство за мене, казала је Мијовић.

Подсјећамо, прије 13 година Херцег Нови је добио први Дневни центар за особе са сметњама и тешкоћама у развоју чији су корисници старости од 7 до 26 година. Свјесни потребе за сервисом који ће бити на услузи особама са инвалидитетом старијим од 27 година, локална самоуправа је још приликом градње Дневног центра у Суторини оставила могућност да се догради и посебан дио за ову групу корисника. До реализације тог пројекта, Дневни боравак на Топлој, као прелазно рјешење, је велика помоћ и подршка корисницима који нису имали више право на Дневни центар.

Као добар партнер показала се НВО „Нова шанса у Новом“ која има дугогодишње искуство у раду са особама са инвалидитетом. Ова организација реализовала је прву дигиталну штампарију у којој већ дуже од 10 година ради пет особа са инвалидитетом. Дуго година су израђивали сувенире од рециклираног папира, од продаје обезбјеђивали плате за 11 запослених ОСИ, а Одаловић каже да је то био прави радни сервис и радно окупациона терапија, која је на жалост заустављена 2019. године.

Управо је завршен петомјесечни пројекат Израда базе података ОСИ који су радили у сарадњи са Општином.

– Урађен је шаблон, а онда нам је Општина обезбиједила средства да смо двије особе са инвалидитетом ангажовали на попуњавању те базе података. Три мјесеца је кратак временски период  да се то заврши поготово што многи родитељи нису пристали да се члан њихове породице нађе у тој бази података. На моју велику жалост мали број је пристао да уђе у базу података. Највише су то наши корисни и чланови „Нове шансе“. Када сам предала извјештај у бази је било 92. По мени је то велика грешка, јер сви очекујемо неке бенефите од Општине и државе. Није у питању ту ничије име и презиме, у питању је бројчаност, у питању је да знамо стање на терену, да знамо које су дијагнозе и да на основу тога градимо и стратегију и локалне акционе планове и можемо да инсиистирамо на следећим активностима и сервисима, казала је Одаловић.

Истиче да је уношење података у базу на добровољној основи али да је у интересу свих особа са инвалидитетом и њихових породица како би се на квалитетан начин могле радити стратегије унапређења њиховог положаја у друштву.