Браћа Јововић одушевила публику на Данима музике

Програм треће вечери Фестивала Дани музике обиљежио је концерт лауреата бројних домаћих и међународних фестивала, браће Јововић – пијанисте Андрије и виолинисте Јована, који су виртуозним извођењем и упечатљивом умјетничком интерпретацијом одушевили публику. Њихов заједнички наступ награђен је дуготрајним и снажним аплаузом.
Наступ на фестивалу Дани музике био је посебан изазов за браћу Јововић, с обзиром на то да је ово био њихов први заједнички наступ након десет година, открива у разговору за РТХН виолиниста Јован Јововић.

– Први пут ми је да свирам овдје и нисам дуго времена свирао са братом, тако да нам је ово први наступ након десет година. Било је то веома лијепо искуство као први рецитал – навео је он.
Припреме за овај догађај трајале су између два и три мјесеца, што је захтијевало пажљиво усклађивање са факултетским и другим професионалним обавезама оба умјетника. Приликом одабира репертоара, фокус је био на дјелима која су позната публици.
– Гледали смо шта би могло да буде атрактивно за публику, рецимо „Кармен“, иако је могла много боље да звучи. Моцарт нам обојици прија за свирање, а и Григ је нешто што нам се веома допало када смо бирали програм – казао је Јован Јововић.
Херцегновска публика је већ имала прилику да упозна пијанисту Андрију Јововића, којем је ово био трећи наступ на фестивалу Дани музике.

– Прва два пута сам свирао реситал и сваки пут ми је било феноменално. Организација је одлична, људи су топли. Овај пут ми је било још драже да први пут овдје свирам камерно и, као и увијек, веома смо задовољни пријемом публике и новом салом. Мислим да је прошло добро и надам се да се публици свидјело – казао је он.
Обојица умјетника истакла су одличну сарадњу са умјетничким директором фестивала Борисом Краљевићем. За Андрију Јововића, Краљевић је важна фигура у његовом умјетничком развоју, јер га прати од самих почетака бављења клавиром и пружа му континуирану подршку.
Браћа Јововић нагласила су и значај такмичења и награда, не само као признања за рад, већ прије свега као прилика за наступе пред публиком, што сматрају суштином музичког позива.





