„Било једном на Бријунима“ на више нивоа озбиљна и лијепо промишљена представа

Пред пуном салом Дворане Парк синоћ је, у оквиру 55. Празника мимозе, изведен комад „Било једном на Бријунима“, о тродневном дружењу два брачна пара – Јосипа Броза Тита и Јованке Броз са најпознатијим холивудским глумцима тог доба Ричардом Бартоном и Елизабет Тејлор. У представи Кокана Младеновића, у главним улогама су Милан Марић (Бартон), Бранислав Трифуновић (Тито), Тихана Лазовић (Елизабет Тејлор) и Сања Марковић (Јованка Броз).

Подаци о самом сусрету и заједничком времену које су два популарна пара провела заједно доступни су кроз врло штуре трагове, због чега је доста тога остављено машти, казао је глумац Бранислав Трифуновић.

-О том тродневном сусрету на Бријунима седамдесетих година прoшлог вијека, имали смо пет фотографија, двије реченице из Бартонове биографије и писмо које је Бартон написао прије самог доласка на Бријуне. Када је Кокан донио фотографију и рекао ово је наша прредстава, ми смо се буквално поигравали са историјским чињеницама, јер кад прође толико времена, у принципу и не знате шта је истина, шта се стварно десило. Када то ставите у временски и политички контекст тог доба, добијете потпуно другу причу. Колико год представа дјеловала лагано, рекао бих да је на више нивоа доста озбиљна и лијепо промишљена, објашњава Трифуновић.

Представа истражује догађаје и односе четири легендарне историјске личности, чији је повод за сусрет било снимање филма „Сутјеска“, у којем је славни глумац Ричард Бартон играо доживотног председника СФРЈ, маршала Тита.

-Ради се о сусрету два пара, један је био симбол комунистичке владавине, други симбол Холивуда, капитализма и сјаја који носе. Сви су морали да играју улоге у јавности, Јованка је морала да игра улогу прве даме за коју је дуго вјежабала, жена која је поред Тита била као последња линија одбране. Тито је морао да игра на разним нивоима са главешинама у земљи и иностранству. Бартон и Тејлор су људи који су се двапут вјенчавали, једни од најплаћенијих глумаца на свијету. Бартон који се борио са алкохолизом и увијек у неком недосањаном сну да игра Шекспира, којег на крају није ни одиграо. Тешко је гледати људе само кроз оно што је споља, у сваком има нешто дубље и узбудљивије, истакао је Трифуновић.

Размјена која се догодила између нас и публике је неприкосновена, казала је глумица која тумачи Јоваку Броз, Сања Марковић.

-Мислим да смо се са публиком у Херцег Новом завољели „на прву“. Представа је јако лијепо прихваћена у цијелом региону и то је нама глумцима јако значајно. Људи разумију да ово није само комедија, прате причу, која јесте питка, али постоје моменти када свако мало застане и запита се у одређеним тренуцима, што нам је и био циљ, казала је Марковић.

Аутор музике и обраде чувених песама из оног времена (Интернационала или Бела, ћао или Уз маршала Тита, јуначког сина) је Милан Бошковић из бенда Земља грува. Драматург представе је Димитрије Коканов, сценографију је креирала Марија Калабић, костиме Александра Пецић Младеновић, а кореографију Андреја Кулешевић.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here