Представа „Успомене Саре Бернар“, копродукција Херцегновског позоришта и ЈУК Херцег фест, започиње нове сусрете са публиком у Београду, на Сцени “Раша Плаовић” Народног позоришта, сутра, 5. марта.
Подсјетићемо, десети, јубиларни пут „Успомене Саре Бернар” одигране су на сцени Краљевског позоришта „Зетски дом” на Цетињу, а претходно једнако успјешно освојивши херцегновску и тиватску, затим публику у Котору, Будви, Новом Саду, Подгорици, у Црногорском народном позоришту и на Међународном фестивалу малих сцена и монодраме у Источном Сарајеву, на коме је Тања Бошковић награђена за улогу Саре Бернар.
Сарајевски жири је образложио да је овај комад „прича о позоришту и позоришној умјетности, која публику проводи са друге стране да би видјели наличје свега што може бити и тужно и смијешно.
– Једна калеидоскоп представа која је креирана из сегмената и биографије диве Саре Бернар, а направљена и изведена у маниру оног што Гротовски зове сиромашно позориште, које је сведено и зато мора да оде корак даље у истини…
Колико је за Херцегновско позориште па и за промоцију театарског живота Херцег Новог важан овај наступ у Београду, можда најбоље илуструје податак да ће на Малој сцени прије наше, публика гледати представе које су награђиване на регионалним фестивалима, које дуго трају и увијек изазивају пажњу и публике и критике. То су представе „Ситнице које живот значе“ по тексту једног од најпопуларнијих италијанских писаца данашњице Лоренца Маронеа, драма „Мали брачни злочини“ Ерика Емануела Шмита, првокласна драма на тему брака, бијелих лажи и обмана и „Успаванка за Алексију Рајчић“ Ђорђа Косића, за коју аутор каже – „мене занима тема неправде, а нажалост, питање женског положаја је врло плодно тле за истраживање те теме“.
За „Успомене Саре Бернар”, представу рађену према тексту Џона Марела у режији Сташе Копривице и извођењу сјајног глумачког тандема у коме су Тања Бошковић и Дејан Ђоновић, резервисан је термин 5. марта у 20:30 – кажемо не без поноса, на најбољи начин настављају овај репертоарски низ.
У редитељској експликацији Сташе Копривице наведено је између осталог:
-Страх од сопствене смртности се најлакше побеђује тако што се потрудиш да, једноставно постанеш бесмртан. Сара Бернар је још за живота осигурала себи ту божанску позицију, али то јој није било довољно. Ваља се припремити за одлазак у вечност, баш као и за сваку другу премијеру представе. Смрт ваља пробати и пробати, док се не науче и текст и мизансцен. Сара је замислила да њена изведба буде веома потресна трагедија, али пошто истовремено мора да се избори са својим прозаичним и тврдоглавим секретаром Жоржом Питуом, некако је испало да су се обоје нашли у комедији. И то – комедији карактера, наводи Копривица.
Након Београда планирано је да „Успомене Саре Бернар” види и публика у Пожаревцу и Крагујевцу, а уочи Свјетског дана позоришта у Пљевљима и на матичној сцени 26. марта у Дворани Парк у Херцег Новом.
