Сажетост у писању, са великом густоћом, само је једна од црта које описују стваралаштво ратних прича Небојше Јеврића, које су претходне вечери представљене у кући нобеловца Ива Андрића.
Најбољи ратни извјештач је први пут био у Херцег Новом на отварању куће Ива Андрића 1990.године.
-Пратио сам предизборну кампању Јована Рашковића по српским крајевима у Хрватској и онда сам се, знајући да ће рат почети, вратио у Херцег Нови. Тада ме је Босиљка Пушић замолила да водим то вече, гдје су били присутни писци из бивше Југославије и то је било, заправо, последње југословенско вече које направљено овдје, истиче Јеврић.
Велики је заговорник да са што мање каже много, те да је вишак ријечи присутан код многих књижевника.
-Вишак ријечи је као вишак одјеће на температури која сада влада у Херцег Новом. То је као да сам обукао џемпер на четрдесет степени, казао је он.
Професорица и философкиња, Вишња Косовић, водећи дијалог са Небојшом Јеврићем, представила је опус различитих дјела, осврћући се на његов стил писања и на ликове о којима говори.
-Толико тога он у мало текста каже. Сам је вечерас говорио да код њега нема сувишних ријечи. Његове приче су згуснуте, као пресовани романи, са великом гравитацијом и густоћом. Његове фикције су једна посебна виша реалност, зато што су његови ликови моћни и необични. То су људи са границе егзистенције, наводи Косовић.
Осврћући се на причу актуелног , као и његовог првог романа, Косовић закључује да је његова поетика моћна, те истиче да снажан утицај може оставити на читаоца.
-Прича „Свадба у Јасеновцу“ је толико згуснута, моћна и поразна. Када сам је прочитала два дана сам била под утиском. Миодраг Булатовић је за његову прву збирку прича „Црни кофер“ казао да је то поетика разорне снаге, гдје су присутни такозвани егзистенцијални уједи, истиче философкиња.
Утицај дјела ратног извјештача претходне вечери, као и прије тридесет пет година на истој сцени, има исту моћ, да снагом ријечи допире до људских дубина.
