Ангажовање асистената у настави на неодређено вријеме, захтјев је чланова Удружења асистената Црне Горе који су упутили надлежном министарству, а наредни корак је састанак са министарком Весном Братић. Поред неизвјесности сопственог статуса запослења, истичу и да је много већи проблем што промјене и недостатак асистената штете навикама дјеце са посебним образовним потребама.
У досадашњој пракси били су ангажовани на десет мјесеци, након чега би им уговор истекао што им није остављало могућност да стекну услов за запослење на неодређено, прича за РТХН Душка Кривокапић, асистент у настави у ОШ „Илија Кишић“ и чланица Удружења асистената.
– Према важећем закону, не можемо стећи услов за запослење на неодређено јер смо ангажовани уговорима на десет мјесеци у оквиру којих нам је урачунат годишњи одмор. Дакле, то је период када дјеца иду у школу, а први дио годишњег рачунају нам у јануару када су дјеца на зимском распусту, а други дио од завршетка наставне године, од 13. јуна до 31. јула. То је намјера, да не стекнемо услов за стално запослење. Када би нам годишњи био само у јулу, имали бисмо прекид само од 31 дан и након три године, према новом закону, стекли бисмо потребан услов за уговор на неодређено, објашњава Кривокапић.
Међу њима је велики број оних који годинама, па чак и деценију, раде у истој школи, а због неповољног положаја у којем се налазе, оформили су Удружење и обратили се захтјевом Министарству просвјете, науке, културе и спорта.
– Одговорено нам је да је за испуњење нашег захтјева потребно мјењати закон. Наша следећа активност је састанак са министарком Весном Братић гдје ћемо јој ближе објаснити због чега је то нама важно. Рећи ћемо јој да је првенствено за дјецу и родитеље, као и за школу битно да имамо сређен статус јер ће родитељи бити сигурни да ће њихово дијете сваке године имати асистента, школа неће стријепити да ли ће добити довољан број асистената, а и ми ћемо коначно моћи да функционишемо као и сви остали запослени у просвјети. Зато ћемо иницирати измјене закона јер је то једини начин да се наш статус промјени, казала је Кривокапић.
Тренутно је у нашој држави ангажовано око 320 асистената у настави, а како каже Кривокапић, потреба за њима се повећава јер расте број дјеце са сметњама из аутистичног спектра.
– У ранијем периоду, дјеца нису пролазила кроз образовни систем прилагођен њима јер нису имали добру подршку. Асистент у настави је рјешење да дјеца имају приступ образовању какав заслужују.
Кривокапић је дипломирала историју на Филозофском факултету у Никшићу, али како није нашла посао у струци, а имала је искуства у раду са дјецом са посебним потребама, потражила је посао као асистенткиња и тиме се бави већ осам година. Подсјетила је да су асистенти од 2017. године у мало бољем положају јер је њихово радно мјесто систематизовано у образовно-васпитним установама, а плата повећана. До тада су били ангажовани по конкурсу ЗЗЗЦГ у оквиру јавних радова. Уговори су трајали по три мјесеца, дјеца већи дио године бивали без њихове помоћи, а плата им је износила 178 еура.
У зеленичкој школи је 25 ученика који су одлуком Првостепене комисије за усмјеравање у Херцег Новом добили рјешење да им је потребан асистент. Упркос томе, Министарство је дозволило упослење њих седам.
Како за РТХН прича Светлана Вукашиновић, дефектолог олигофренолог, координатор за инклузију у овој школи и предсједница Друштва дефектолога Црне Горе, истиче да су асистенти у неповољном положају али изнад свега то осјећају дјеца са којом раде.
– Асистенти су, по закону, дозвољени дјеци са сметњама из аутистичног спектра, дјеци са мјереним интелектуалним сметњама, дјеци са комбинованим сметњама и дјеци са тјелесним сметњама. Такве дјеце има прилично и сви они, од када крену у вртић, па све до средње школе и факултета имају право на асистента. Рјешење о додјели асистента прописује Првостепена локалне комисије за усмјеравање и образовно васпитна установа је у обавези да им асистента обезбједи. Потреба за асистентима је сада израженија јер дјеца нису само у интегрисаним одјељењима већ су и у инклузивном процесу, казала је Вукашиновић која има три деценије дуго искуство рада са дјецом са сметњама и потешкоћама у развоју.
Ријеч је о дјеци која захтјевају цјелодневну пажњу асистента јер учитељ припреми материјал по ИРОП-у, али асистент то одрађује, нарочито у години која је за нама и значила је онлајн учење.
– Веома је значајно да статус асистената буде рјешен да би пружили сигурнст дјеци и родитељима, да знају да ће то дијете бити примљено, праћено од почетка до краја школовања у једној установи. То је сигурност која је потребна свима. Морам истаћи да током онлајн наставе нису били најбоље искоришћени јер се у Министарству нису сјетили како то да ураде. Дјете неће да ради са родитељом, није навикло.
Посао асистента је врло комплексан јер подразумјева рад и бригу о дјетету али и свакодневну комуникацију са родитељима, објашњава Вукашиновић.
– Асистент сачека дјете, уведе га у учионицу, помогне му да се смјести и почињу часови. Са њим ради наставне листиће који су за свако дијете посебни, сходно потребама и могућностима, или му објашњава наставну јединицу коју су одслушали, а притом мора да буде тих да не омета другу дјецу у разреду. Знате, инклузија је сјајан процес али ми томе некако још увијек нисмо дорасли, стандард наше државе није дорастао томе. Затим, на примјер имамо дјецу која су аутистична, желе да устану, шетају, изађу, имају вербална пражњења, а асистент мора да види како да га смири, да га изведе. Ми на срећу имамо у школи интегрисана одјељења, сензорну собу, асистивни кабинет, тако да лакше можемо ријешити проблем. У другим школама то раде мобилни тимови. Такође, на великом одмору асистенти помажу дјетету око ужине, да брине о њему, да их поведе у тоалет јер имамо дјецу која су у инклузији а анису усвојила базалне навике. Након часова разговара са родитељима како би објаснио како је протекао дан, да ли је било сметњи и слично. Веома је ријетко да асистенту буде додјељено само једно дијете, много је чешћи случај да након бриге о једном добија друго дијете и обавља опет исти посао. Подносе извјештај о сваком дјетету на тромјесечном нивоу, а ја то радим на дневном јер их свакодневно обилазим и пратим, затим присуствују сједницама и слично, објаснила је Вукашиновић.
Она такође истиче да су сви асистенти у зеленичкој школи факултетски образовани и прошли су обуку, премда је законом дефинисано да асистенти могу бити и они са средњом стручном спремом и без услова да су просвјетне струке.
– Сматрам да обуке нису довољно добре јер недостаје практични дио па се по том питању боримо као Друштво дефектолога јер у пракси наилазим на питања шта и како радити у датој ситуацији, што је нормално јер они нису школовани као дефектолози и на томе треба порадити, казала је Вукашиновић.
