„Запамти – за живот је довољна једна рука за држање и једно срце за разумијевање и љубав, јер она лијечи ране, а не вријеме…. и знање, буди паметан, а не добар… и запамти да имаш мало времена – буди срећан!“ – можда би овако могли у најкраћем сабрати поруке које су синоћ новски средњошколци упутили публици на свечаној академији поводом Дана СМШ „Иван Горан Ковачић“. Академији су присуствовали министарка просвјете, науке, културе и спорта Весна Братић са сарадницима, предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић са сарадницима, као и директори свих основних школа и вртића у Херцег Новом, али и спортских клубова и културно умјетничких друштава.
Бурним аплаузима испраћен је сваки сегмент наступа кроз који су пренијели поглед на савремено друштво и вјечиту борбу добра и зла, мржње и љубави, богатство различитости, знања, толеранције и чаробне ријечи извини коју када изговориш значи „да си изашао из своје коже, издигао се и разумио да си погријешио“.
Потврдили су, као небројено пута до сада, да међу њима стасавају изузетни млади људи, свестрани, успјешни, талентовани и одмах на почетку једноипочасовне представе, настале из пера проф Ане Мирјачић, поручили да се „љубав не може наћи тамо гдје је нема, нити се сакрити тамо гдје је има“, те да је „мржња само често бучна и гласна“, али да је има много мање него свих осталих врлина и вриједности које човјека чине човјеком.
Посебно изненађење приредили су чланови хорске секције, под вођством проф Јоване Ражнатовић, који су уз химну на почетку програма, запјевали и хитове Здравка Чолића, Мерлина, Дејана Цукића и побрали симпатије публике.
Након умјетничког програма, на сцену су ступили они који су освојили награде на државном такмичењу ове године. Андреј Воучко (првак државе за енглески језик категорија први и други разред), Сава Хутер (првак државе у математици за први и други разред), Матија Бошковић (друго мјесто за енглески језик, категорија терћи и четврти разред), Милица Глушац (треће мјесто за италијански језик, категорија трећи и четврти разред), Илија Бабић (треће мјесто за њемачки језик, категорија трећи и четврти разред), њихови ментори, али и успјешни спортисти, репрезентативци и ватерполисти ПВК Јадран. Њима је директорица школе Љиљана Карановић захвалила, а потом су им уручени поклони.
– Захвална сам највише вама што сте такви какви јесте, на понос свих нас и својих родитеља. Увијек ћемо имати поштовања за оно добро што радите и постижете, неко у науци, неко у спорту, али ту смо да вас увијек подржимо. Родитељи, будите поносни, имате због чега и на кога!
Истакла је да је за њу поштовање кључна ријеч која одређује сваку особу у међусобном односу који остварује, а потом захвалила на великом поштовању које је новској средњој школи указало надлежно министарство и министарка Братић као и Општини Херцег Нови и предсједнику Катићу за сарадњу и подршку у рјешавању проблема.
Суштина и есенција вриједности је задржана, па чак и поправљена, а дјеца, родитељи, публика дају наду да ће будућност бити боља, казала је за РТХН министарка Братић након академије.
– Чини ми се да су бољи него што смо ми били, можда не у њиховим годинама, али бољи су него што смо ми постали па се надам да ће тако и наставити и израсти у боље људе који ће градити квалитетнију будућност. То је била и њихова порука и надам се да ће остати на том курсу, казала је министарка Братић.
Тачно у бит проблема данашњег друштва, ријечју је представила је проф Ана Мирјачић, маштовито доносећи на сцену древну борбу мржње и љубави у којој, побјеђују оне праве вриједности.
– Данас сви говоре да се појавила мржња, свуда је око нас, да људи мрзе, а ја генерално мислим да су људи добри, да је у њима много љепоте, љубави и разумјевања, али да је мржња само бучна, гласна, навалентна, наметљива. Жељала сам да је, кроз оно што су извели ученици, на неки начин угушим љубављу, знањем, васпитањем, пристојношћу, различитошћу и да покажемо људима да је вријеме да се окрену лијепим стварима, а мржњу игноришу. Не можемо потпуно да је уништимо, али можемо да је утихнемо или пак да је преобратимо да буде паметна. Као што је Радован рекао на сцени, умјесто о добром, хајде да говоримо о паметном човјеку који ће умјети да контролише ружне емоције које су у њему, казала је проф Мирјачић.
Објаснила је да воли да ради са дјецом те да су дани док припремају академију забавни, вријеме када се и смију и умарају.
– Они стварно то желе, види се да им је потребно да осим књига и обавезног учења, имају мало опуштање, а тек када овако заврши, видите колико су заиста срећни, казала је проф Мирјачић.
У улози Мржње био је матурант гимназије Матија Бошковић, који је одлично одглумио осјећања којих се сви плашимо и побијамо их дубоко у себи.
– Свако од нас у себи носи доста тога што га нервира, што осјећа да не воли и што покушава да избаци. Мислим да је моја улога била најлакша. Када уронимо дубоко у себе, нађемо то и потребно је само да пустиш да изађе. Основна порука је да мржња не може на се уништи, али може да се контролише или балансира са љубављу, искреношћу, пријатељима и осталим позитивним осјећањима и вриједностима, казао је Матија.
Живот школе, успјеси, литерарни и ликовни радови ученика, сабрани су на 36 страна, овог пута комплетно у колору, новог броја Искре, 63. по реду, чијим су стварањем руководили проф Дијана Рогановић и проф Љубо Љубисављевић.
– Заједно са ученицима и професорицама информатике Весном Банићевић и Валеријом Копривицом, потрудили смо се да читаоцима прикажемо шта се ради у нашој школи. Наши ученици остварују одличне резултате и тиме се морамо похвалити. У оваквим приликама, током ваннаставних активности, најбоље упознајемо наше ученике, мало је другачији однос од оног у учионици и, премда ми је први пут да учествујем у стварању Искре, било је право задовољство и уживала сам у раду са дјецом, казала је проф Рогановић и потврдила да ни претходне двије године, чудне по другачијем раду и епидемији, нису зауставиле успјех новских средњошколаца.
Дјеца су маштовита и креативна и Искра је највише њихова креација, казао је проф Љубисављевић.
– Радо им помажемо, али дјеца су та која су носиоци. Тема овог броја је живот школе, свакодневица, а трудили смо се да прикажемо да се живот враћа у редовне токове. Ово је први број који је у цијелости у боји, што даје нове димензије развоја нашег листа. Захваљујем се професорици Ксандри Поповић чији су ђаци сликали и освајали награде на различитим конкурсима, казао је проф Љубисављевић.
„Ја би` да пјевам још мало, јер је живот само један…“ пјесма је којом су завршили академију и поручили да настављају искрено и дјечије, храбрим корацима ка својим сновима!
Редакција РТХН честита ученицима и наставницима Дан школе!
