Низаће се ове године програми и изложбе посвећене стотом рођендану великог југословенског и црногорског сликара Воја Станића. На Цетињу је у организацији Факултета за црногорски језик и књижевност и Црногорског ПЕН центра, приређен програм “Вијек Воја Станића”.
-Било је лијепо, достојанствено, добро организовано, каже Војов син, пијаниста Тома Станић који је помогао у организацији овог програма, уз срдачну захвалност организатора. О Воју и његовом дјелу говорили су надахнуто историчари умјетности Љиљана Зековић и Александар Чиликов. Са учесницима је разговарала новинарка Тања Павићевић.
На званичној страници ФЦЈК објављен је извјештај о овом програму из кога издвајамо неке од оцјена Љиљане Зековић и Александра Чиликова.
Љиљана Зековић истакла је препознавање „херцегновског ликовног круга“ у коме се „препознају експресионизам и надреализам … који карактеришу сликарство Воја Станића, Ђорђа Правиловића, Луке Берберовића, Митка Булајића, Анђелка Арнаутовића, Бориса Вујовића и других који у реализацији дјела полазе од различитих психолошко-антрополошких аспеката: бајковитост преко које исказују осјећај хелиоцентричне животне радости и експресивне драматике која долази из подручја иреалног и метафизичког”.
Према ријечима Љиљане Зековић ради се о „сликарству лирске медитације, интимне поетске атмосфере, звучних, али не и интензивних колористичких сензација, заправо, о једном микропростору у којем су перцептивни утисци и фантазмагорије умјетника „оживљени“ у специфичном природном и егзистенцијалном простору приморског амбијента”.
Александар Чиликов, апострофирао је да је сликарство Воја Станића „прича о Медитерану, наравно кроз Херцег Нови, који је само разлог да се та универзална прича разријеши”. Подсјетио је и на Војова вајарска остварења уз оцјену да је његова скулптура Јована Томашевића једна од најбољих јавних скулптура.
Фотографије: ФЦЈК
