Савић: Институција нужност, није добро мјесто за одрастање

Креатори јавних политика у свим градовима треба да створе услове, који ће превенирати издвајање дјеце из породица и смјештање у институције, неопходно је да професионалци у тој области раде у бољим условима, као и да се направи и адекватно спроведе добар план трансформације Дјечијег дома „Младост“ у Бијелој.

То је саопштено на округлом столу „Положај дјеце и младих под институционалном заштитом у Црној Гори“, који је организовала Невладина организација „Јувентас“ у оквиру пројекта “Подршка потребама дјеце и младих под институционалним старањем након пандемије КОВИД-19“, који је подржала Делегација Европске уније у Црној Гори.

Извршна директорица НВО „Јувентас“, Ивана Вујовић, казала је да су кључни изазови недовољан број услуга и професионалаца посебно у односу на унапређење квалитета породичних односа, превенција издвајања дјеце из породице, подршка у социјализацији, подршка у учењу, подршка за унапређење физичког и менталног здравља, подршка за повећање конкурентности на тржишту рада и подршка у запошљавању.

-Недовољна је брига о професионалцима у овој области. Очигледна је потреба за побољшањем услова рада. Неадекватно улагање у у услуге подршке након изласка, неадекватно коришћење неких постојећих ресурса у претходном периоду. Потребно је да се уведе стална менторска и вршњачка подршка младима након напуштања институције, како би се лакше снашли у лавиринту нашег система и лакше дошли до потребне подршке, истакла је Вујовић.

Сматра да локалне самоуправе треба да имају још продуктивнију улогу и да буду фокусиране на индивидуалне потребе дјеце и младих.

-Од изузетне важности је да се направи добар план трансформације Дјечијег дома „Младост“ у Бијелој и да се тај план адекватно спроведе, али он не смије да буде у сукобу са потребама дјеце, која су тренутно у институцији. Потребна је јача сарадња између институција, како би се оптимизовали ресурси и искористила стручност из невладиног и јавног сектора и побољшала координација, учинковитост у пружању социјалних услуга, казала је Вујовић.

Директорица Дјечијег дома „Младост“, Марела Савић, оцијенила је да је институција нужност и да није добро мјесто за одрастање, колико год да се напорно и посвећено ради.

-Та дјеца су рањива и примјети се те задње године пред њихов одлазак да су узнемирена, нервозна. Видимо промјене у понашању, а добро знамо да је то страх од тога шта их чека када пређу праг институције. Чинимо све што нам је дужност и више од тога у условима гдје имамо велики проблем са недостатком стручне радне снаге, рекла је Савић.

У посљедња два мјесеца, како је казала, Дом „Младост“ је напустило четворо људи, а сви са високом стручном спремом.

Према ријечима Савић, Црној Гори недостаје здравствено-социјална установа, као и одјељење психијатрије за дјецу.

-Мислим да институционализација дјеце није добар пут и да треба да радимо све да дође до стварне деинституционализације, да пружимо услуге у заједници, казала је Савић.

Закључила је да некад нису најважније материјалне ствари, већ подршка и да држава то треба да препозна.

Представница Делегације Европске уније, Младенка Тешић, истакла је да ЕУ поклања велику пажњу унапређењу инклузивног, квалитетног образовања у Црној Гори и да финансира и пројекат са УНИЦЕФ-ом који се бави унапређењем образовања дјеце са посебним освртом на дјецу с инвалидитетом и ромску дјецу.

-У оквиру тог пројекта биће израђена свеобухватна Стратегија сектора образовања. Када говоримо о инклузивности и приступу, само 53 одсто дјеце похађа предшколско образовање по истраживању УНИЦЕФ-а из 2018, а код рањивих група је тај проценат још мањи. Такође, знамо да је 34 одсто дјеце у ризику од сиромаштва у Црној Гори и да то у великој мјери утиче на похађање школе и исход учења, рекла је Тешић.

Представница Министарства рада и социјалног старања, Ана Марковић, рекла је да то министарство настоји да унаприједи подршку коју добијају млади након напуштања установе и младима без родитељског старања се даје материјално обезбјеђење у висини износа који остварује петочлана породица до 23 године живота, или док се не запосле на више од пола године у континуитету.

-Пружамо једнократну новчану помоћ, помоћ у проналаску посла, смјештаја, услуге савјетовања. Споменула бих услугу становања уз подршку, која се обезбјеђује одређеном броју младих лица зависно од њихових потреба. У Бијелом Пољу имамо двије стамбене јединице, у Даниловграду три, у Подгорици двије стамбене јединице у којима се донедавно пружала ова услуга, а настојаћемо да је опет успоставимо, рекла је Марковић.

У току је, како је додала, израда Стратегије деинституционализације за период 2024. до 2028. године.

-Израдом и усвајањем ове Страрегије Влада настоји да унаприједи права дјеце, младих, одраслих и старијих. Примјеном мјера стратегије деинституционализације, Црна Гора ће унаприједити пружање подршке билошким породицама у циљу превенирања смјештања дјеце и младих у институције. Влади Црне Горе јасно је да је улагање у дјецу и њихов развој од првог дана основ за изградњу здравог друштва. Министарство ће максимално уложити напоре у изградњу система социјалне заштите са фокусом на дјецу без адекватног родитељског старања, појаснила је Марковић.

Представница НВО „Јувентас“, Марија Ружић Стајовић, казала је да је током пројекта ангажовано осам фасилитатора за пружање подршке у учењу штићеницима Дјечијег дома „Младост у Бијелој.

Током пројекта је, како је навела, стручно оспособљено пет штићеника из Дјечијег дома Младост, а када су у питању млади из Центра за дјецу и младе „Љубовић“ за њих десет су обезбијеђени различити сертификовани курсеви.

-Пружали смо и психолошку подршку у циљу превенције професионалног стреса и синдрома изгарања на послу запослених у Дјечијем дому „Младост“ и Центру за дјецу младе „Љубовић“. Ова подршка је била од изузетног значаја и ову услугу је користило 17 запослених из обје установе, рекла је Ружић Стајовић.

Ана Максимовић испред Психолошке асоцијације Црне Горе, представљајући истраживање, навела је да су, када је у питању перцепција изазова са којима се млади сочавају по изласку, кључни изазови у смислу неизвјесности становања, запослења, недостатка вјештине управљања буџетом и недостатак ефективне системске подршке и дискриминација.

-Стручни радници су дали одређене препоруке, а посебно наглашавају умреженост свих релевантних институција. Фокус група је спроведена са 11 младих који се припремају да изађу из Дома узраста од 16 од 18 година. Када је у питању доступна подршка закључак је да се сада та подршка треба огледати у стицању конкретних вјештина и навели су примјер полагања возачког испита, или пријаве или одјаве мјеста пребивалиша, казала је Максимовић.

Представница НВО „Јувентаса“, Милица Симоновић, навела је да је дјеци и младима у Дому „Младост“ доступна услуга савјетовања, али да се она одржава начелно, односно није формализована због недостатка кадра.

-Врсте услуга које пружају центри за социјални рад јесу помоћ за живот у заједници, услуга неодложне интервенције, помоћ у виду материјалних давања, као и помоћ у прикупљању документације и остваривању одређених права код других органа, казала је Симоновић.

Рекла је да постоји Канцеларија за развој каријере и цјеложивотно учење, која представља сервис подршке који служи за побољшање компетенције студената.

Извор: ПР Центар

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here