Усвајањем Конвенције о правима дјетета, прије 33 године, свијет се ујединио у жељи да сваком дјетету буду загарантоивана права на живот, здравље, образовање и игру, породични живот, заштиту од насиља, против дискриминације и подстиче промовисање уважавања ставова дјетета. Конвенцију је потписало 196 земаља чланица, међу којима је и Црна Гора. Конвенција је постала најбрже и најшире прихваћен споразум на подручју људских права у историји, саопштено је из Института за јавно здравље.
Свјетски дан дјетета обиљежава се сваке године 20. новембра јер је тога дана 1989. године усвојена Конвенција о правима дјетета. Тиме је пружена прилика да се промовишу и славе дјечија права којима ће се осигурати бољи свијет за свако дијете. Овогодишња тема обиљежавања дана дјетета је „Иста права за свако дијете“. Она подстиче јавност да се залаже за промовисање дјечијих права како би се обезбједила боља и успјешнија будућност сваког дјетета. Активностима на глобалном нивоу, које се односе на обиљежавање овог датума, подржавају се дјеца и млади да буду заговорници својих права и креатори рјешења проблема 21. вијека.
Данас у свијету живи 1,8 милијарди младих који чине четвртину свјетске популације и самим тим имају огроман потенцијал да дају свој допринос друштвеном, политичком и економском развоју. Они су одлични партнери и покретачи промјена. Веома је важно да се чује и уважи њихов глас о питањима која су значајна за њихову будућност – од климе до менталног здравља, образовања, дискриминације, насиља. Учешће дјеце и младих један је од темеља грађанског друштва, јер они могу бити креатори нових рјешења за проблеме с којима се свијет суочава, а тичу се њиховог одрастања.
Задатак цијеле заједнице, а првенствено здравственог система, је да се обезбиједе ефикасне и компетентне мјере заштите здравља ове популационе групе. Посљедице пандемије КОВИД-19 на дјецу и младе су и даље значајне. Ограничавањем комуникације, игре и дружења са вршњацима, образовања, учешћа у спортским активностима, дјеца и млади су били суочени са изазовима с којима су се и одрасли тешко носили.
Брига о менталном здрављу дјеце и младих представља један од значајних приоритета нашег друштва, првенствено здравственог и образовно-васпитног система, а подразумијева јачање мјера за промоцију и заштиту психичког здравља ове осјетљиве категорије становништва.
Квалитетно проведено вријеме са дјететом сматра се непроцијењивим, што има позитивне ефекте на унапређење њиховог психичког здравља, а самим тим јача и побољшава односе у породици. Добри односи међу родитељима су веома значајни за развој потомства што као резултат има снажни развој и стално усавршавање дјеце. Потребно је цијенити идеје дјетета и узети у обзир његова осјећања. Овакав став чини дијете опуштеним и развија чврсту везу са њим.
Институт за јавно здравље Црне Горе се бави истраживањем фактора ризика који утичу на здравље дјеце и младих (пушење, алкохол и дроге, гојазност) и подржава активности које доприносе побољшању њиховог здравља. Национално истраживање о распрострањености употребе дувана (GYTS) које је рађено у Црној Гори међу дјецом старости од 13 до 15 година, показало је да је 9,9% испитаника конзумирало дуванске производе и то значајно чешће дјечаци него дјевојчице.
Такође, ЕСПАД истраживање о употреби дувана, алкохола и дрога међу шеснаестогодишњацима је показало да је 35% ученика у Црној Гори пробало цигарете бар једном до своје шеснаесте године, као и да је 77% ученика конзумирало неко алкохолно пиће бар једном током живота.
Национално истраживање о преваленцији гојазности (COZY) код дјеце узраста од седам година показало је да је у Црној Гори гојазан сваки пети дјечак и свака десета дјевојчица. Прекомјерна тјелесна маса и гојазност уз неадeкватну физичку активност узрокују проблеме као што су дијабетес, психолошки проблеми, неуспјех у школи и недостатак самопоуздања, као и кардиоваскуларне болести у каснијој животној доби. Ови подаци упозоравају и дају задатак дјеци и младима, родитељима, креаторима политика и заједници да размишљају и утичу на креирање позитивних модела понашања који омогућују здравији живот у будућности.
Веома је важно да се чује глас дјеце и младих. Потребно је да сви заједно станемо уз њих, да подржимо њихове идеје и да им помогнемо да штите своја права, јер свако дијете има право на здрав живот у породичном окружењу, на недискриминацију, мир и једнакост.
