Комисија за контролу и праћење поступка приватизације затражила је, након скоро петосатне сједнице на којој је расправљано о приватизацији ХТП Бока, да се сва потраживања радника, сходно одлуци Уставног суда, пребаце из трећег исплатног реда у први. Такође, Комисија тражи од Привредног суда да достави информацију зашто се одлука Суда која се тиче измјене Закона о стечају а тиме и измјена Плана реорганизације Вектра Боке, још увијек не примјењује. Од Привредног суда тражиће да се обустави даља продаја имовине осим оне која је нужна према стечајном програму, као и да ће од тужилаштва тражити информације о томе да ли воде истрагу о овој приватизацији и у којој је фази. Тражиће и да се у случају проглашења стечаја у “Вектри Монтенегро” имовина “Вектра Боке” издвоји из стечајне масе.
То су били закључци сједнице којој су, између осталих, присуствовали предсједник НВО „Бивши радници Боке“ Ђорђе Рајак, посланица Тамара Вујовић али и власник компаније Вектра Монтенегро Драган Брковић и извршни директор Вектра Боке Милић Поповић.
То некада веома успјешно херцегновско предузеће прије 14 година купила је Вектра Монтенегро, прворангирана компанија на тендеру за продају државних 59,4 одсто акција. Већински удио је коштао око 22 милиона еура.
Предсједник скупштинске Комисије за приватизацију Максим Вучинић казао је да им се обратила група бивших радника који не могу да наплате своја потраживања ни након 14 година од приватизације, да се није десило ништа од најављених инвестиција, да се компанија налази у стечају кроз реорганизацију, да се продаје имовина испод цијене, а да и поред неиспуњења обавеза, претходна Влада није раскинула уговор.
Власник Вектра Монтенегро, Драган Брковић, казао је да је куповина акција ХТП Бока његов највећи промашај у животу јер је вјеровао држави. Најавио је да ће тужити државу, ако имовину ХТП Бока не ослободи од терета реституције и не ријеши радне спорове из претприватизационог периода, како би се омогућило инвестирање.
„Ако ми данас пођемо без неког закључка, неће бити да је држава изгубила 50 милиона, него ће држава добити тужбу од Вектре Монтенегро за 50 милиона и више, јер од 2007. године до данас није ослободила имовину да би се у њу могло инвестирати“, поручио је Брковић.
Он је казао да ће се тек након тога створити услови да се у кратком року, од шест мјесеци или годину, крене с инвестицијама у хотеле тог предузећа.
„То је и била обавеза из приватизационог уговора од 64 милиона, што ће сада бити најмање 120 до 140 милиона“, прецизирао је Брковић на сједници на којој се расправљало о приватизацији предузећа ХТП Бока.
Истакао је да су одмах по преузимању ХТП Бока, у децембру 2007. године, ангажовали финансијску полицију да направи контролу пословања која је утврдила утају пореза од 575 хиљада.
„Ту је био и порески дуг, терети реституције, радни спорови. Када смо разгрнули ситуацију у Вектра Боки, видјели смо да смо ми купили 37 милиона проблема, а не имовину у коју треба инвестирати“, тврди Брковић.
Предсједник НВО „Бивши радници Боке“ Ђорђе Рајак, казао је да Брковић није испунио већину својих обавеза, као и да касни и са исплатама обавеза из плана реорганизације. Он је навео да радницима није повезано 800 година радног стажа, да многим радницима недостаје 14-15 година стажа због чега многи не могу у пензију или због тога примају привремене од око 140 еура мјесечно.
“Питам све, од којих прво тужилаштво, зашто нам није одговорило и зашто не заштити раднике. Питам и Пореску управу зашто не наплаћује ове дугове који су евидентни. Држава не жели да наплати оно што нама припада”, навео је Рајак. Он је питао фондове да ли је иједан њихов представник поставио питање шта се ту дешава, а Централну банку (ЦБЦГ) зашто дозвољава да се све те незаконитости око траксакције новца дешавају.
“Обраћали смо се више пута Специјалном државном тужилаштву, Судском савјету, Уставном и Врховном суду, од којих смо добијали одговоре да се поштује план реорганизације. Међутим, његова реализација касни, ове године није ни испоштован”, казао је Рајак.
Он је оцијенио да су у читавом том процесу оштећени једино радници и држава.
Посланица Тамара Вујовић је подсјетила да су три тендера била за ХТП Боку али да је ипак Брковић добио на том трећем тендеру поред реномираних међународних компанија које су тако биле заинтересоване за ту приватизацију.
„Ријеч је о 150 хиљада квадрата земљишта на најатрактивнијим локацијама, о шест хотела и бројним пословним објектима“, казала је Вујовић.
Од обећаних улагања, како је рекла, није реализовано ништа, а послије три године сазнајемо да је активну имовину од 70 милиона еура гарантовао банковном гаранцијом од два милиона еура из кредита НЛБ банке који није враћао. Умјесто раскида уговора и стечаја Привредни суд дозвољава план реорганизације а већ тада је Брковић дуговао 26 милиона еура.
„Постоји једна штетна раскидна клаузула која све ово вријеме штити Брковића а која гласи „у случају раскида уговора Влада би морала вратити 70 одсто износа који је купац уложио а то је 15, 5 милиона еура. И ми све вријеме под баластом тих 15, 5 милиона еура, нико се не усуђује да раскине тај уговор иако постоји и наставак те клаузуле који гласи „ти новци се враћају само тада ако је купац испунио 50 одсто обавеза из уговора, што се није десило“, казала је Вујовић.
Вршилац дужности извршног директора ХТП Бока, Милић Поповић, казао је да је продаја тог предузећа била најупјешнија приватизација остварена у Црној Гори, са најбоље оствареним приходом за државу.
„Држава је узела више за Вектру Боку него за све приватизоване хотеле укупно на црногорској обали“, рекао је Милић Поповић.
Он је додао да су, након приватизације, сагледали документацију компаније и суочили се са њеним реалним проблемима.
„Тада смо увидјели да је држава требало превасходно да уведе стечај у компанију, ријеши нагомилане дубиозе из тог система и онда, ако постји нешто што је чиста имовина, то понуди на тендер“, сматра Милић Поповић.
Он је рекао да су, када су преузели компанију, затекли 26 милиона рачуноводствено исказаних губитака, као и проблеме у вези са радним споровима из претприватизације.
„Затекли смо 28 милиона неусаглашеног акцијског капитала и имовинске спорове из реституције вриједне преко 15,5 милиона еура, који су и данас актуелни“, прецизирао је Милић Поповић и додао да држава није ту компанију продала, јер је била профитабилна.
Говорећи о реализацији Плана реорганизације казао је да је све урађено у складу са законом и да су сви повјериоци гласали за тај план.
„Поступајући по Плану ми смо измирили преко 60 % обавеза које смо имали. Тај план траје још двије године. До његовог истека нисмо у обавези било коме да подносимо рачуне“, рекао је Поповић.
Подсјетио је да су од Савјета затражили да инвестирају у оне објекте у којима је то могуће али да нису добили сагласност.
Посланица Демократске Црне Горе, Зденка Поповић, рекла је да је компанија Вектра Монтенегро прави примјер „побједника транзиције и кумовске приватизације“. Она је казала да Брковић и људи око њега нијесу изучили основне елементе теорије менаџмента, а који се тичу знања, визије, умијећа управљања трошковима, продуктивности и могућности предвиђања.
„Нажалост, огромни ресурси и средства су потрошена, узети су огромни кредити, заложена и продата огромна земља, а у међувремену су се представници компаније бахатили. Ми данас имамо на дјелу јавно посрнуће и падање на кољена једног великог транзиционог добитника и некадашњег бизнисмена“, рекла је Зденка Поповић.
Она је казала да је предузеће ХТП Бока продато по неупоредиво нижој цијени од тржишне, односно за 22,2 милиона еура, а вриједила је преко 70 милиона.
„Дакле 50 милиона сте добили, односно Савјет за приватизацију вам је омогућио да за 22,2 милиона купите комплетан Херцег Нови“, навела је Зденка Поповић.
Она тврди да је Брковић један од највећих пореских дужника и да је, гдје год је ушао, увео стечај и направио проблем.
