Стојеће овације публике и позив на бис, синоћ су у Дворани Парк означили да је одличан глумачки тројац доспио до сваког срца и пренио поруку зашто је „Тешко рећи збогом“. И након осам година играња, тако и синоћ на 28. ХАПС-у, тематика представе остаје итекако жива и свеприсутна, а причу о љубави, вјери у њу, разумјевању и оданости испричали су глумци Невена Вукес, Иван Михаиловић и Новљанка Драгана Дабовић. Представа „Тешко је рећи збогом“ рађена је у продукцији Театра „Вихор“, по тексту чувеног хрватског драматичара Мира Гаврана у режији Марије Липковски, а оригиналну музику потписује популарни музичар Марко Луис.
Пред својом публиком, у свом родном граду најљепше је закорачити на сцену, на којој је све почело када је имала само шест година, па је сасвим очекивано што је синоћње играње носило посебну трему, прича наша Новљанка Драгана Дабовић.
– Нисам овакву трему осјетила чини ми се од пријемног испита, не знам шта ми би. Играла сам пред новском публиком 2014/15. Године, али сада сам знала ко је у публици, стално сам вирилиа иза завјесе што иначе никад не радим… Било је магично! Питала сам моје колеге – је ли ово најбоља публика која је икада била на нашој представи и одговарају ми да је скоро тако. Наша публика је заиста она која воли културу и да ли зато што су ме послије дуго времена видјели на нашој сцени, на којој сам порасла, или шта већ би, али ја сам потпуно под утисцима, казала је Дабовић.
„Тешко је рећи збогом“ је прича о површним људима и једној не тако површној жени која прође своју патњу и добије награду на крају, прича Дабовић.
– Људи се не труде око онога што већ то мјењају за нешто што им се чини већом срећом. Напуштају срећу коју имају ради неке имагинарне. Порука представе је да кад тад дође савјест и покајеш се јер мислиш да је мислиш да је нека лаж истина. Ово је прича о љубави, вјери у њу и томе колико смо заиста вјерни партнерима и пријатељима са којима имамо „километре под ногама“. Сви они који се служе тренутним срећама, врло брзо то окончају, поручује наша Драгана.
Новска публика знала је како да награди добру екипу на сцени и како да освоји и срце Невене Вукес.
– Уживала сам од почетка јер је публика од све вријеме будно пратила и слободно реаговала на одређеним мјестима које ми заправо и волимо. Е сад, питање је шта су понијели кући са собом након представе.
Како појашњава, свакодневни ритам живота из дана у дан добија на убрзању које је пореметило мир брачних заједница па се љубавни троугао приказан у представи све чешће дешава у стварном животу.
– Миро је извукао само пар цртица из једног брачног живота, али се пуно тога ту може препознати. Ако изоставимо моменат варања и преваре, може се препознати неразумијевање које све чешће присутно, нажалост. Знам да је мени користило док сам анализирала комад и као жена сам сагледавала шта смо ми све спремне да урадимо својим мужевима у смислу звоцања, квоцања и свега тога што зна да буде иритантно. Ми волимо да причамо и у свему томе знамо да спетљамо мужа и испадне као да смо противници а не да смо у заједници и у истом тиму. Иако је Теа позитиван лик, има ту итекако доста ствари које бих мјењала код ње, које су доста оштре и испуњене неким „алфа“ осјећајем који значи да се губи женственост и зна бити одбојно мушкој страни. Мени је значило искуство које сам спознала тумачећи Теин лик, важно је избацити на површину проблеме, али понудити рјешење, истиче Невена.
У животу је заиста тешко рећи збогом, сагласан је Иван Михаиловић.
– Људи опстају у неким чудним односима из разлога што не могу и не знају да артикулишу неке своје мисли, не слушају инстикт и често не кажу оно што мисле, зато им је тешко рећи збогом а некада је управо то збогом љековито за оба партнера. Оно што се догађа у представи, догађа се често и у животу и то осјетимо из реакција публике током играња представе. Када год публика реагује смијехом на ову у принципу драмску представу, то значи да препознаје специфичне и тачне ситуације из живота. Овакве ствари се догађају – преваре, прељубе, разводи све оно до чега доводи недостатак комуникације између двије особе.
ХАПС је први фестивал позоришта на којем је гледао неку представу, са задовољством истиче Михаиловић, а сада је дио фестивалског главног програма.
– Можда чак и прва вечерња представа коју сам погледао је била у овом позоришту, на овом мјесту и на ХАПС-у. У досадашњој каријери нисам учествовао на ХАПС-у тако да ми је драго што сам у овом предивном граду у којем сам скоро мјештанин, у којем сам проводио много година и сада на сцени са Драганом Дабовић коју сам упознао управо у холу Дворане Парк. Били смо дјеца, она је пробала представу Мали принц, а ја сам привучен магнетичним дејством театра долазио у ову зграду и остајао. Надам се да ћу бити учесник и на наредним издањима ХАПС-а јер он носи јаку емотивну вриједност за мене, казао је Михаиловић.
Херцегновске априлске позоришне свечаности организују ЈУК „Херцег фест“ и Херцегновско позориште, покровитељ је Општина Херцег Нови, Секретаријат за културу и образовање. „Тешко је рећи збогом“ закључује прву седмицу фестивала.
