Роми и Египћани представљају најугроженију и најдискриминисанију заједницу у Црној Гори те држава, уз мултисекторску сарадњу, предузима активности на рјешавању уочених проблема и стварању услова за бољи живот и њихову потпуну интеграцију у црногорско друштво, саопштено је на првом засиједању Ромског парламента у Скупштини Црне Горе. Представници Владе и Скупштине одговарали су на питања представника ромских организација.
Засиједање Ромског парламента организовао је Одбор за људска права и слободе, у сарадњи са Министарством људских и мањинских права и Заштитником људских права и слобода Црне Горе, под покровитељством предсједнице Скупштине Црне Горе, а поводом 8. априла – Међународног дана Рома.
Предсједница Скупштине Данијела Ђуровић казала је да држава мора учинити све да Роми буду интегрисани, поштовани i равноправни чланови друштва.
-Овај процес није лак, али алтернатива не постоји. Инклузија Рома и Египћана мора бити један од приоритета државе, јер они не смију остати на маргинама друштвених дешавања због чега им морамо пружити већу и свеобухватнију подршку. Црна Гора као земља кандидаткиња за приступање Европској унији мора показати капацитет да сваког свог грађанина једнако уважава. Вјерујем да заједничким радом можемо направити значајну разлику у односу на садашње стање и Ромима пружити прилику да својим дјеловањем допринесу својој заједници, али и цијелом друштву, казала је Ђуровић.
Министар људских и мањинских права Фатмир Ђека казао је да је обавеза да заједно радимо на побољшању њиховог социјално економског положаја и помогнемо да се укључе у друштвени и политички живот Црне Горе.
-Волио бих да се установи пракса сазива Ромског парламента и да се отворено разговара о изазовима, предлажу одређена рјешења и премошћавају препреке ка њиховој пуној социјалној интеграцији, казао је Ђека.
Представници институције Заштитника људских права и слобода су током прошле године организовали обиласке ромских насеља у појединим општинама и сачиниће посебни тематски извјештај, који ће уз помоћ Савјета Европе бити публикован и преведен на ромски језик.
Омбудсман Синиша Бјековић казао је да су обиласци ромских насеља организовани у 13 општина, међу којима је и Херцег Нови.
-Кључна запажања су да адекватно и квалитетно образовање би значајно могло да утиче на смањење сиромаштва, на раст стопе запослености, смањивање разлика у приступу друштвеним добрима, на политичку заступљеност, остваривање права те смањење предрасуда и дистанце, казао је Бјековић и додао да 42, 2 % Рома и Египћана живи у насељима које чине само та популација.
Сокољ Беганај, координатор за праћење и спровођење Стратегије Рома и Египћана 2021-2025, подсјетио је на активности које спроводе и истакао да је ово велики и историјски дан за РЕ популацију. Најавио је да ће покренути и нови пројекат за РЕ популацију у сарадњи са међународним организацијама УНИЦЕФ и ХЕЛП који ће бити прекретница не само за РЕ заједницу већ и за земље Западног Балкана, па и ЕУ.
Предсједник НВО Млади Роми Самир Јаха питао је предсједницу Скупштине да ли се ради на смањењу цензуса за улазак РЕ популације у парламент, а Министарство просторног планирања и урбанизма о легализацији ромских насеља.
-Ромска заједница је у пуно случајева била изманипулисана и ми то у наредном периоду не смијемо дозволити. Једини начин да се то спријечи је да имамо представника који ће водити рачуна о интересима РЕ заједнице, казао је Јаха.
Потпредсједница Скупштине Бранка Бошњак казала је да је Одбор за свеобухватну изборну реформу због бојкота најјачег опозиционог субјекта, постао у једном дијелу врло нефункционалан, а за измјену Закона о избору одборника и посланика неопходна је 2/3 подршка.
-Одбор је остао и без предсједника и ми нисмо могли наставити са радом. За овакве ствари треба широки консензус. Била су турбулентна политичка времена и ја се надам у будућем периоду да ће то бити стабилније и да ћемо ми успјети да се договримо и ово питање ставимо на Дневни ред. Питање цензуса третира овај Закон и мишњења сам да када се стекну услови за рад одбора озбиљно размотримо вашу иницијативу, која је врло легитимна, казала је Бошњак.
На питање легализације ромских насеља, из ресорног Министарства је саопштено да је ово комплексна тема и да се ради на усвајању планске документације, али да су отворени за сарадњу.
Полазећи од чињенице да Роми и Египћани представљају најугроженију и највише маргинализовану мањинску заједницу у Црној Гори, Скупштина Црне Горе, како су казали из те институције, овим догађајем жели дати допринос отварању ове теме на највишем нивоу како би се сагледале досадашње активности предузете на унапређењу положаја ове рањиве популације, али и све изазове са којима се суочавају и на чијем рјешавању је неопходно заједнички и синхронизовано радити у предстојећем периоду.
На првом засиједању Ромског парламента учествовали су чланови Одбора за људска права и слободе, предсједници клубова посланика Скупштине Црне Горе, чланови дипломатског кора и представници међународних организација са сједиштем у Црној Гори.
