Публика, а посебно љубитељи жељезнице и носталгичари, у фоајеу Дворане Парк могу да погледају изложбу фотографија „Жељезница у Боки Которској, Требињу и околини“ аутора Јосипа Вебера, новинара и публицисте.
Поставка, коју сада чини 121 фотографија, допуњена је захваљујући сарадњи аутора са њемачким колекционарима.
Отварајући изложбу, предсједник Скупштине општине, Иван Отовић је подсјетио да је пругу 1901. изградила Аустроугарска монархија за потребе морнарице и казао да је жељезница за Херцег Нови, иако укинута још 1968. године, историјски, културолошки и туристички значајна и данас.
– Пруга нам је оставила једно од најљепших шеталишта на Јадрану, као и здања и тунеле који су сјајни примјери архитектуре из тог периода. Она нас данас поново повезује са регионом, и то захваљујући прекограничном пројекту „Ћиро 2“ који је осмишљен на трагу идеје о валоризацији некадашње ускотрачне жељезничке пруге кроз Херцег Нови, а у циљу осавремењавања туристичке понуде града, посебно имајући у виду растући тренд бициклизма – навео је он.
Великог љубитеља жељезнице Јосипа Вебера, како је казао Отовић, носталгија за пругом мотивисала је да се о њој сазнаје, чита и пише, а њен значај за развој града и квалитет прикупљеног материјала подстакли су Општину да подржи његов рад.
Архитекта Вук Чворо, између осталог, подсјетио је да је сарадња са Јосипом Вебером крунисана обнављањем постављањем и отварањем Вагона у Зеленици, који је меморијални и изложбени објекат.
– У поставци ове изложбе је 121 фотографија, по једна за сваку годину од када је жељезница дошла у Боку Которску. То је дуг историјат постојања нечега што је дефинитивно обиљежило Херцег Нови као град, чак је уприличило спајање људи и повезивање села са градом, и учинило да многе породице саживе са жељезницом и да жељезница саживи са градом – казо је Чворо.
Жељезница је почетком 20. вијека позиционирала Херцег Нови на европској туристичкој мапи, као атрактивну дестинацију за госте из Чешке, Аустрије и Мађарске, преноси свједочење зеленичке породице Мађар Оливера Доклестић.
Како је казала, захваљујући Анталу Мађару, који је лично познавао цара Фрања Јосифа, пробијен је тунел кроз Лаловину и пруга је стигла до Зеленике.
– Локација данашње луке Зеленика, гдје је било и окретиште возова и њихов ремонт, био је забарени плићак, прекривен шашом, љети препун комараца. Одлука министарства саобраћаја Аустроугарске значила је додатну велику инвестицију на исушивању мочваног подручја, велике радове на засипању мора и добијању платоа гдје су изграђени магазини и велико окретиште за возове – казала је она.
За пругу кроз херцегновско подручје направљено је шест камено-челичних мостова, много насипа и усјека, два тунела, као и десетине метара потпорних, каменом обложених или од камена слаганих зидова. Захваљујући њој, Херцег Нови данас има 6 километара дуго шеталиште, информисала је Доклестић.
Она се осврнула и на причу о вагону, који је Вебер поклонио граду, а који је прво позициониран испред нове фазе Института и након више година пропадања конално валоризован и смјештен у Зеленици.
Изложба је отворена у оквиру програма „Нови видици“, поводом свечаности за Дан ослобођења Херцег Новог. Аутор Јосип Вебер није присуствовао отварању из приватних разлога.
