У присуству грађана Боке и Требиња данас је на Коњском, у Зупцима код Требиња, у организацији ОБНОРА 1941-1945 бокељских општина и СУБНОР-а Требиња, обиљежен датум када је 1944. године формирана Прва бокељска бригада. Присјетили су се времена у којем је ова бригада одиграла значајну улогу у ослобођењу Боке, Будве, Подгорице и дијела Метохије.
Послије полагања вијенаца код зграде бивше школе на Коњском у присуству преставника Општине Требиње, предсједника борачке организације Пријепоље и члана бригаде Јована Тошковића из Бијеле, о времену оснивања прије 78 година, ратном путу и детаљима из историје Бокешке бригаде говорио је професор др Милан Милановић, потомак борца ове Бригаде.
– Они су оснивачком строју сви добровољно приступили свјесни да иду у рат, у крваве битке за ослобођење домовине од фашистичких окупатора. Ми данас управо то славимо и уздижемо, њихову храброст и родољубље, њихову спремност на жртву за опште добро, а да ли су тада били свјесни да не иду само у рат него и у социјалну револуцију, то је већ друго питање. Прошло је од тада много времена, смијениле су се многе генерације, дјеца и најмлађих бораца бригаде данас су пензионери, као што сам и ја, а и већина присутних данас су пензионери, казао је проф. Милановић и исказао жал што нема више омладине на оваквим догађајима јер је потребно да им се пренесе знање о тековинама НОБ-а како би сјећање вјечно трајало, а вриједности слободе биле очуване.
Са посебним емоцијама говорио је о Бокешкој бригади јер су његов отац и стриц били дио ње, казао проф. др Милановић.
– Тешко могу одољети личним емоцијама, породичним и завичајним успоменама зато што у нашој породичној историји, један догађај са борбеног пута Бригаде, има заиста посебно мјесто. Једне ноћи, 16. на 17. новембар 1944., у борби за утврђене коте Голи врх и Гркавац изнад Леденица, мој отац Раде је тешко рањен, а његов бат Анђелко је погинуо, у својој 25. години. Тачно шест година послије те кобне ноћи, управо истог датума, ето, ја сам рођен. Да ли је и то неки судбински круг? Уз то, Анђелково име, мога погинулог стрица, носимој старији син, казао је проф. др Милановић.
Говорећи у име Републичког ОБНОР-а 1941-1945 ЦГ потпресједик професор Љубенко Боровић из Котора подсјетио је на борбени пут и значај бригаде.
– У њеним се редовима, од формирања до краја рата, борило око 3 250 бораца, погинуло је или преминуло 196 бораца, а рањено 237. Прошло је 78 година од формирања Бокешке бригаде. Тада је народ Боке и црногорског приморја, снагом слободарских увјерења устао против окупатора дајући пуни допринос у ослобађању од фашизма, не жалећи животе за ослобођење свог краја и земље. Данас се са поносом и поштовањем присјећамо тих судбоносних дана и времена које су крвљу исписали. Велика је одговорност наше генерације и младих покољења да сачувамо идеју антифашизма и да се боримо за свијетле тековине НОБа јер тако бранимо нашу будућност и испуњавамо аманет славних предака да чувамо стечену слободу, казао је Боровић.
Дружење чланова борачких организација настављено је у Требињу гдје је било ријечи и о даљој сарадњи удружења.
