Збирка пјесама Ксеније Матовић „Караточ“ представљена је синоћ београдској публици а осим ауторке о књизи су говорили пјесник и публициста Гојко Божовић и проф. Светлана Градинац, рецензенткиња. Разговор је водила Гордана Јочић, главна уредница и оснивач “МедиаСфере”, издавачке куће која је објавила збирку пјесама. Стихове је читала дива југословенског глумишта, Тања Бошковић.
Јочић је објаснила да је „Караточ“ прво пјесничко дјело које је објавила „МедиаСфера“.
-На њеним корицама је слика „Сањар“ академског сликара мр Војислава Воја Килибарде, који вечерас није са нама из здравствених разлога. Његово идејно решење корица допринело је магији коју Ксенијина збирка песама носи, рекла је Јочић.
Гојко Божовић је оцијенио да пјесничке слике Ксеније Матовић осим што су дубоко доживљене имају једну визуелну обојеност, односно чулни додир.
-И то је оно што нас суштински враћа и не раздваја нас од самог топонима Караточ, који се налази у наслову ове књиге, који буди различите асоцијације, прво духовне и језичке. Ову књигу ће на један начин читати они који добро знају Херцег Нови, Боку, знају Медитеран, на други они који ће преко ових стихова упознавати Херцег Нови. И оба читања ће бити првилегована, казао је Божовић.
Направио је осврт и на однос књижевности према Медитерану.
-У понеким епохама као да је бежала од мора и Медитерана, а у ствари настајала је све време нека паралелна традиција, богат сусрет са Медитераном, која започиње са Стефаном Митровим Љубишом, па се наставља са Ћипиком и Матавуљем, па се онда на другој стани, у међуратном периоду, јављају медитерански писци као што је Растко Петровић и Црњански па се касније јављају велики песници као што је Иван Б. Лалић или Јован Христић који се не могу разумјети без њиховог односа са Медитераном, па се онда јављају писци других жанрова, као што су Милорад Павић, Вида Огњеновић, рекао је Божовић и истакао да се њима, на природан начин придружује Ксенија Матовић.
Он је казао да су Ксенијине пјесме сведене на онај број ријечи који је неопходан за разумјевање и схватање.
-То је поезија оживљених чула. То је позив на искушавање и упознавање и зашто да не једне чулне радости која се може осјетити, доживјети, препознати. Из тих, на први поглед, економичних, шкртих речи открива се простор који има читав потенцијал културно-историјског памћења, открива се велики емотивни простор. И у овим пјесмама видимо потпуну сједињеност са морем. Природа је доминантна у овим пјесмама. Видимо како у свакој пјесми оживљава неки циклус природе, доживљај повезан са природним силама, закључио је Божовић.
Проф. Светлана Градинац је казала да јој је у разумијевању Ксенијине поезије помогла композиција Драгољуба Ђуричића „Караточ“.
-У 49 кратких пјесама, у духу хаику поезије, Ксенија Матовић пјева о тренуцима у којима је снажно доживјела природу, са жељом да забиљежи то стање и да га повеже са тајнама своје душе. У вријеме кад неолиберални профит сигурно и бескрупулозно покорава свет, Ксенија својим пјесмама химнично велича моћ непокориве природе, казала је Градинац.
Ауторка збирке објаснила је да се најбоље сналази у крајње сведеној форми.
– У току настајања неке пјесме буду дуге, неке су само мисао која лети. А онда слиједи брушење до мјере до које сам ја задовољна. А зашто 49 пјесама? Па толико имам година.
Насловом сам збирку везала за Херцег Нови, али то је само први слој. Када поченете да ишчитавате испливавају сва та мора, испливају сви Караточи… прошетаћете свјетом, прошетаћете морима, казала је Матовић.
Извор: МедиаСфера
Фото: Александар Јочић
