Пјесничко поимање дјела Ива Андрића била је тема петог програма манифестације „Иво Андрић – наш савременик“. Гост је био Бећир Вуковић, а његову поезију представила је Дијана Кривокапић избором из предговора „Црне слике у вртлогу: песнички пандемонијум Бећира Вуковића“, аутора проф. др Саше Радојичића.
Међу, чини се све бројнијим ауторима који с пажњом промишљају Андрићево пребогато књижевно наслијеђе и рецепцију његових дјела, је и пјесник Бећир Вуковић, који је истакао да му је част што има ауторско вече у пропилеју Андрићеве куће из више разлога, а нарочито што је Херцег Нови сам по себи славни град – град писаца, који тако треба и звати.
-Наш највећи српски и јужнословенски пјесник и геније – велики Његош који је, послије Светог Саве, једини том снагом водио наш народ и наш језик до данашњег дана, овдје на Топлој је учио прва писмена. Херцег Нови је, а то се заборавља, и престоница Херцега Шћепана, а овдје су живјели толики писци: Михаило Лалић, Стеван Раичковић, Момо Капор, Симо Матавуљ, долазио је Алекса Шантић и многи други. Ниједан град то нема, не само у Црној Гори, и зато морамо бити врло пажљиви са нашом традицијом. Традиција је оно што се граничи са људским бићем, са људском мишљу. Није случајно Андрић изабрао Нови. Ја вјерујем, када је бирао гдје ће направити ту своју једину кућу, да се опет сјетио Његоша како у једном писму каже, када је први пут ступио ногом у Италију.
Бећир Вуковић сматра да је Андрићеву епску ријеку обликовао управо Његош.
-Ко год је овдје говорио, и ко год ће убудуће говорити о Андрићу, никако не може заобићи Његоша. Написао их је девет, а понајбољи или водећи есеј у српској књижевности је Андрићев – „Трагични јунак косовске мисли“, који почиње том чувеном реченицом. „Ова је драма почела на Косову“. Та драма је почела 1389. године, али се касније обновила и у нашем времену, и та драма се наставља. Њена позорница се некако уобличава и вјерујем да ће Андрић бити и пророком, да ће се та драма опет завршити на Косову, поручио је Вуковић.
Изводе из оцјена проф. др Саше Радојичића о пјесништву Бећира Вуковића и средишној збирци Вуковићевог опуса „Црна уметност“ читала је уредница књижевних програма у Херцег фесту Дијана Кривокапић.
-У њој се могу пронаћи и готово сви карактеристични елементи песничког поступка из ранијих књига, али и наговештаји оног језичког и логичког вртлога у којем ће бити развијен „Нечитач“. Постоје, исто тако, у Црној уметности и збиркама око ње, и назнаке неких поступака које, бар до сада, Вуковић није експолатисао у знатнијој мери…
У „Нечитачу“ у Вуковићево пјесништво враћа се историјска свијест, али не у облику спољашњих манифестација, већ такоређи изнутра, у говору актера и подразумијеваним детаљима једног минулог али и овог нашег свијета који се у визури пјесника сагледава као минуо. У другом дијелу вечери Бећир Вуковић је казивао своју поезију, а његове одабране стихове говорила је надахнуто и Госпава Косовић.
Амбијент баште Андрићеве куће на Топлој употпуњен је сликама академске умјетнице Весне Марковић Нешковић којој је Андрић неисцрпна инспирација.
Вечерас од 21 сат у оквиру манифестације „Иво андрић – наш савременик“ гост ће бити академик Горан Петровић, а са њим ће разговарати доцент др Светлана Калезић Радоњић.
