Отворен 20. Трг од књиге – оданост према читању која траје и расте

Под мотом „Књига је јединствени облик преносиве магије“ вечерас је на Тргу белависта отворен 20. Међународни сајам  „Трг од књиге“.

Предсједник Општине Стеван Катић говорећи на отварању осврнуо се на јубилеј манифестације истичући да „фестивал расте, а и ми са њим, оплемењени ријечима и познанствима који мијењају поглед на свијет“.

-Једна од, усудићу се да кажем, најважнијих карактеристика „Трга од књиге“ јесте његова дубока оданост – према књизи и читању, љепоти која се крије међу страницама, према подстицају и снази које има писана ријеч. Када се то допуни добром организацијом, успјешном сарадњом са бројним ауторима и издавачима, као и подршком града која је неупитна, дође се до тренутка који вечерас заједно славимо – 20 година успјешног трајања фестивала.

Још један важан аспект, по ријечима Катића,  је друштвена улога ове манифестације, која се можда најбоље огледа у чињеници да су њен неизоставан дио програми за дјецу и они посвећени бокешком издаваштву.

-Посебност „Трга од књиге“ је и локација на којој се одржава – срце града у којем су своја животна и умјетничка искуства збрајали Андрић, Матавуљ, Цар, Лалић, Ћопић, Максимовић, Раичковић, Џумхур, Костић и многи други. Чињеница да су на овом мјесту живјели и стварали многи књижевници који су моделовали културну и друштвену слику региона и свијета, уистину представља културолошку посебност нашег града и потврђује да Херцег Нови заслужује квалитетан, респектабилан, међународни сајам књига. Из тог разлога, локална управа и градска Библиотека годинама стоје иза овог фестивала, као важне тачке на културној мапи града, рекао је предсједник општине.

Подсјетио је да се јубилеј „Трга од књиге“ поклопио  са још једним – 130 година од рођења Ива Андрића.

-Та два важна момента спајају се вечерас, креирајући још једну у низу тешко пребројивих веза између великог нобеловца и Херцег Новог, града у којем је Андрић живио „мирну срећу свога немирнога вијека“, поручио је Катић.

Част да отвори јубилани 20. сајам имао је писац, новинар и књижевни критичар, али и преводилац Мухарем Баздуљ, магистар енглеског језика, енглеске и америчке књижевности.  

Истакао је да је сајам надживио државу у којој је настао али и да је традиција народа са екс Ју простора много јача и важнија у култури него у другим елементима.

-Краљевина Југославија, чије репове ми у много чему и данас живимо, трајала је једва 20 година. Од 1945. до 1965. прешли смо пут од атомске бомбе до Битлса. Прије 20 година ви сте овдје били држављани једне земље које више нема, једна земља је нестала из каталога УН а сајам је преживио. Ја генерално мислим, то је карактеристичније за Србе, Црногорце и генерално југословенске народе, него за неке друге, наша традиција је заправо много јача и важнија у култури него у неким другим елементима. Наш идентитет је сачуван кроз народну пјесму и кроз ту вертикалу која је на неки начин неодвојиво везана баш за Црну Гору, Боку, Херцег Нови, истакао је Баздуљ.

Он је казао и да је Данило Киш један од писаца који су биографски везани за Херцег Нови.  

-Има један детаљ који се не помиње тако често. Свој први роман Псалам 44 Данило Киш је написао у Херцег Новом. Имао је потребу да на крају књиге стави да је то написано и оно што је важно та традиција је жива, доказујете то ви који сте у оволиком броју дошли, доказује то писац као што је Никола Маловић, доказује то једноставно интересовање за књижевност која у овом граду постоји, а по мом дубоком увјерењу оно што је за Њемце Гете, за нас је, ако не и у нешто већој мјери Иво Андрић, као што Вајмар у њемачкој култури није велики због броја становника него због Гетеа. Један од разлога величине Херцег Новoг је управо Иво Андрић, рекао је Баздуљ.

Први програм овогодишњег сајма  је представљање  књиге Мухарема Баздуља  „Иво Андрић: живот у дванаест месеци: биографски кроки“, о којој је осим аутора говорио  и новинар и публициста Небојша Грујичић.

Мухарем Баздуљ објавио је петнаестак књига, највише романа и збирки прича, а дјела су му превођена на  енглески, њемачки, пољски, украјински, бугарски језик. Добитник је више признања међу којима су награда Друштва новинара БиХ за „најбољег новинара у категорији тисканих медија“, награде листа Данас „Станислав Сташа Маринковић“,за новинарску храброст и посебне домете у истраживачком и аналитичком новинарству, као и награде „Богдан Тирнанић“, Удружења новинара Србије, за најбољу колумну или коментар.

У музичком дијелу програма наступила је професорица соло пјевања Јована Мустур.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here