На бројна питања грађана која су постављали док је пожар буктио на Жвињама, зашто не стиже помоћ државе и зашто се не ангажују канадери из Хрватске, одговор лежи у неприкладној процедури која је на снази и коју морају да испоштују из Службе заштите и спасавања са локалног нивоа како би добили помоћ. И док командир мора да напусти пожар да би писао захтјеве за помоћ који морају проћи више нивоа одобравања, канадери из сусједне државе не могу да пристигну јер процедура прописује да прво морају бити искоришћени сви ресурси сопствене државе. И док секунде одлучују, папирологија кочи оно што људство на терену не може да допусти већ се одважно, сопственим снагама, бори да заштити грађане, имовину и природу.
Пожар на Жвињама који је букнуо у недељу, тек је јутрос у 7:00 сати у потпуности угашен, казао је у Новском јутру РТХН Златко Ћировић, командир Службе заштите и спасавања, а ситуација на терену показала је да се могу ослонити на сопствене и снаге својих колега, мјештана и локалних приватника, али веома мало и на државу.
– То је лоше јер систем треба да почива на држави па онда на локалним заједницама. Имамо у Закону оперативне јединице, прва је цивилна заштита која не постоји у држави, друга је Служба заштите и спасавања… Имамо срећу да је наша Служба солидно опремљена и добро функционише. Општина ХН је препознала важност и улаже у њу, а као дугогодишњи припадник препознао сам да зависимо само од себе, све остало су пуста обећања. Чули сте да су понудили помоћ са државног нивоа, али све се на томе завршило.
У тренуцима када је сво људство на терену, па чак и припадници који су на боловању нуде помоћ да дођу, командир мора напустити пожар и бавити се процедуром.
– Тог дана сам био на терену, на Жвињама гдје је био пожар. Процедура иде тако да ја морам да сиђем са терена, одем у канцеларију да поднесем захтјев Директорату за заштиту и спасавање да ми је потребна помоћ. Они тај захтјев прослиједе Министарству одбране како би они одобрилио своје ваздухоплове, јави Директорату да су одобрили и онда их шаљу. Рекао сам им да немам времена да се бавим тим стварима и да овакве ситуације треба да избјегну бирократију, али процедура је таква.
Веома често, премда није њихов домен посла, асистирају Служби хитне медицинске помоћи јер на тај начин штите интересе грађана и гостију, служе свом граду, али не траже процедуру јер је људски живот изнад процедуре, објашњава командир Ћировић.
– Замислите случај када је угрожен људски живот, а ми тражимо процедуру. То је апсурд, то су ситуације у којима секунди одлучују. Управо тако функционише држава у оваквим ситуацијама. Зато кажем, само локална самоуправа је та која ће да стане из овога града у оваквим ситуацијама. Не бјежимо од државне помоћи и она је увијек добродошла, али она се своди на конференције, приче, пројекте који су углавном мртво слово на папиру.. Праве се националне стратегије, али нико никада није позвао некога из локалне заједнице да учествује у њеној изради, а ми смо ти који знају шта су нам приоритети, шта нам треба и који су наши проблеми. И како да очекујете да националне стратегије буду ефикасне и квалитетне ако немате учешће локалне заједнице.
Током пожара у недељу, њихове колеге из Хрватске су биле у контакту са предсједником Општине Стеваном Катићем, казао је командир Ћировић.
– Понудили су помоћ, међутим процедура налаже да се прво искористе ресурси на нивоу државе, а како нису искоришћени, канадери из Хрватске нису могли да направе лет изнад опожареног подручја. Треба знати, јер грађани то не знају, канадери када направе лет, само ублаже стање. На сваки пожар овог типа, као што је био на Жвињама, мора се „ногом ући“ на опожарено подручје. Тек тада пожар може бити у потпуности угашен.
Командир Ћировић је захвалио свим колегама јер су позиви стизали из свих црногорских градова, а посебно колегама из Тивта и Котора који су били на терену и помагали, мјештанима, Водоводу и локалним привредницима Браћи Бокић, Слободану Радовићу Крушу, Ивану Мандићу.
– Они су дали своја возила и технику, нису чекали ни тренутка, нису гледали ни гдје им возила иду у том тренутку, а терен је био лош.
Упутио је апел грађанима да се придржавају одлуке о забрани ложења на отвореном и воде рачуна како не би долазило до оваквих ситуација. У случају потребе, припадници Службе заштите и спасавања су доступни нон стоп на броју телефона 123.
