У хотелу Сан Ризорт у Херцег Новом одржава се 10. Јубиларна међународна конференција о радијацији РАД . Kонференцију, која траје до 17. јуна, организују Удружење Рад центар и Електронски факултет из Ниша са колегама из Шпаније и Њемачке.
Члан Научног одбора РАД конференције 2022. проф. др Владимир Јуришић, имунолог и редовни професор на Факултету медицинских наука у Крагујевцу, гостујући у емисији Новско поподне, навео је да је Хунгест хотел Сун рисорт у Херцег Новом трећи пут угостио учеснике међународног конгреса о радијацији у различитим областима истраживања.
– У вашем лијепом граду, осунчаном гдје је лијепа клима и природа, организујемо међународни интеруниверзитетски конгрес који обухвата универзитете у Нишу, Новом Саду, Београду, такође, имамо сарадњу са колегама из Шпаније. На конгресу ријешавамо велике проблеме. Расправљамо о значајним стварима у науци. Наш директор Горан Ристић изабрао је Херце Нови за мјесто одржавања конгреса. Позивамо и сараднике из Црне Горе, да буду присутни у још већем броју, позвао је Јуришић.
Свечано отварање уприличено је 13. јуна. Kонференција је прилика да научници из различитих области размјене знања и искуства о важности, примјенама, али и опасностима феномена радијације. Професор из Њемачке и професорица из Канаде, имали су пленарно предавање. Говорили су о ефектима зрачења на имунски систем, које су ћелије оштећене и како имунски систем реагује послије одређене дозе зрачења:
– С једне стране имамо радиоциону болест, кад се људи озраче високом дозом и то је фатално. С друге стране имамо ниске дозе радиоактивног зрачења, које праве промјене у организму и могу да изазову артеросклерозу, да буду канцерогене и да направе разне поремећаје којих нисмо свјесни, тренутно, него након дугог низа година се то испољи. То угрожава здавље и зато имамо сазнања, која повезују медицину, биологију, физику, саврмену технологију компјутере, који то раде и програме који то анализирају. Без напретка ми не можемо, с друге стране и тај напредак није увијек са позитивним ефектима. Налазимо се у периоду гдје имамо и добру и лошу страну и зато на научном скупу дискутујемо о таквим важним странама, који се односе на разна поља истраживања, оцијенио је др Јуришић.
Међународне РАД конференције настале су из првих међународних пројеката Електронског факултета у Нишу,у сарадњи са колегама из Шпаније:
– Ту се прикључио и велики број студената и ширимо ту мрежеу. Са колегама пријавио сам и друге пројекте, упознајемо се овдје, размјењујемо теме, апликујемо за грантове од разних међународних фондација, средства како би могли да спроводимо нова и нова истраживања. То је јако важно да успостављамо сарадњу, мало се и дружимо у овом лијепом амбијенту и имамо корист да би могли да објавимо те радове, да едукујемо наше студенте, докле млади постдокторанти могу са својим истраживањима да дођу, да их савјетујемо. То су јако важни скупови. Корона је свима промијенила живот. Ми смо се зажељели да персонално имамо лични контакт, а преко скајпа немате тај осјећај о томе да сте се добро разумјели, констатовао је др Јуришић.
Он подсјећа да је у физици откривено да се енергија добија распадом електрона, али то на жалост,у многим случајевима, није употребљено у позитивне сврхе, па се тако добила атомска бомба:
– Расправљамо сада ситуацију у свијету. Имали смо и овдје колегу из Јапана, који је говорио о искуствима, када је била нуклеарна катастрофа. Када имате високу дозу зрачења, то је мутаген ефекат са смртним исходом. То дуготрајно излагање ниским дозама зрачења, није добро. Ми евидентно имамо пораст случајева канцера, због тога што се у природи налази тај радиоактивни отпад. У медицини имамо посебне службе, које се баве процјеном зрачења у природи , радиоекологија, у болницама се мјери ефекат тог зрачења на пацијенте. Ако желите да добијете што бољу слику неке промјене, рецимо тумора, или да гледате интраћелијске структуре, повећате дозу зрачења да би боље видјели. С друге стране, људи који раде с тим уређајима су изложени. Пацијент кога зрачимо неколико пута – има токсичне ефекте. Расправљамо о томе и гледамо гдје су границе и шта може да има позитивне ефекте, а шта мање. Наука се мора да примјени правимо критеријуме, утврђујемо границе, отварамо проблеме на конгресима. То је што морамо, као научници да разумијемо и да се примјени у свакодневном раду и животу.
Дијелимо радиоактивно зрачење из космоса, ултравиолентно, које дјелује на ћелију оштећује ДНК-а…Ћелије које се брже дијеле су осјетиљиве. Када примјењујемо зрачење за лијечење тумора, сноп мора бити узан, имамо тачно одређене програме са колико доза. И зрачење може да индуукује канцерогенезу. Током времена све се генске грашке акумулирају, а ако имате ефекат зрачења треба да прође дуг временски период. Организам има механизме поправки грешки а то су, управо, теме наших предавања, како да се те поправке врше. Ако се зрачење дјелује континуирано, исправке су минималне и једног тернутка имате патолошки ефекат…Посљедице зрачења су црвенило, пигметација, оток жлијезда, фиброза ткива, што су нежељени ефекти зрачења. Зато се развијају нови апарати, технике, које нису увијек доступне. Расправљамо о томе.
Не можемо да креирамо политку у свијету, али можемо да испитујемо негативне ефекте зрачења.Најизложенији су, ипак, љекари. Они морају да имају продужени одмор, да се премјесте са тог радног мјеста, да имају заштитне униформе, користе дозиметре. Медицина напредује. Уз помоћ физике, хемије, биологије требало би да сви заједно да дођемо до што бољег и квалитетнијег односа према људима, хуманости и пацијенту, уз ефекте терапија које спроводимо, објашњава др Јуришић.
Ипак, рентгени данас много мање зраче него некада.
