ПРЕДЛОЖЕН СЕТ МЈЕРА: БЕЗ ПДВ ЗА БРАШНО И УЉЕ, ДО 40% МАЊЕ АКЦИЗЕ НА ГОРИВО, ВАУЧЕРИ ЗА ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ

Министарства економског развоја, финансија и социјалног старања, пољопрвреде, шумарства и водопривреде, припремила су предлог сета мјера, вриједних између 20 и 50 милиона еура, чији је циљ да ублаже негативне ефекте кризе у Украјини.

Предложени сет од осам мјера Влада би требало да усвоји у четвртак, а оне се односе на смањење акциза на горива до 40 одсто, као и привремено смањење стопе пореза на додату вриједност (ПДВ) на нула одсто за брашно и уље, а на седам одсто за со.

Мјере се односе и на додатну стимулацију производње житарица, кромпира, бесплатне пластенике, 200 еура пољопривредним произвођачима кроз пољопривредне ваучере, план интервентних набавки и закон о привременом ограничавању цијена основних животних намирница.

Фото: РТЦГ

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, Александар Стијовић, казао је на конференцији за новинаре поводом педстављања мјера, да су Влада и тај ресор, као одговор на кризу, обезбиједили додатних пет милиона еура за пољопривредну производњу.

– Желимо да пољопривреда допринесе националној економији и да вратимо сигурност грађанину у домаћи производ, са фокусом на производњу житарица и унапређење живота на селу, рекао је Стијовић.

Увоз пољопривредне производње у прошлој години премашио је 600 милиона еура, а извоз 62,4 милиона еура, па је покривеност увоза извозом 10,4 одсто.

– Највише је увезено производа из Србије – 253 милиона еура, Њемачке 38 милиона еура, Италије 36 милиона еура и Хрватске 33 милиона еура”, прецизирао је Стијовић.

Он је казао да је прва мјера додатна субвенција житарица, од додатних 250 еура по хектару, чиме се удвостручује подршка предвиђена Агробуџетом, која ће да износи 500 еура по хектару, односно 510 еура за младе.

Друга мјера је додатна субвенција за производњу касног кромпира, са 150 еура по хектару, поред предстојеће од 250 еура. Укупна подршка ће износити 400 еура, односно 410 еура за младе произвођаче, рекао је Стијовић.

Он је навео да очекује нових 25 хиљада тона кромпира, што би у случају недостатка житарица могло да осигура да у Црној Гори нема проблема са храном.

Трећа мјера су бесплатни пластеници за производњу поврћа. Министарство ће обезбиједити 2,5 хиљада пластеника тунелног типа, укупне површине 250 хиљада метара квардатних, што је отприлике 50 фудбалских стадиона под пластеницима, саопштио је Стијовић.

Четврта мјера обухвата пољопривредне ваучере свим регистрованим пољопривредним произвођачима, у износу од по 200 еура.

– Мјера ће бити реализована тако што ће средства бити додијељена свим пољопривредним произвођачима који су регистровани у Регистру пољопривредних газдинстава закључно са 1. мартом, објаснио је Стијовић.

Министар економског развоја, Јаков Милатовић, казао је да се пета мјера тиче припреме плана интервентних набавки.

Подсјетио је да је Црна Гора 2003. године укинула робне резерве и усвојила нови Закон о интервентним набавкама, којим се уређује поступак снабдијевања државе пшеницом, брашном, уљем, шећером и другим производима који су неопходни за задовољење основних потреба становништва у условима озбиљних поремећаја на тржишту.

– Према овом закону, Министарство економског развоја је припремило План интервентних набавки, који даје основ да у случају проблема у снабдијевању тржишта Влада може да донесе одлуку о активирању Плана и наложи да се изврши набавка производа за које се процјењује да постоји проблем у снабдијевању“, навео је Милатовић.

До реализације мјера и радњи предвиђених Планом може доћи само у ситуацијама када наступе озбиљни поремећаји на тржишту у погледу снабдијевања.

– При томе је неопходно да Влада у складу са чланом 5 Закона о интервентним набавкама претходно донесе одлуку којом се проглашава постојање озбиљних поремећаја на тржишту“, рекао је Милатовић.

Износ средстава потребних за реализацију мјера из Плана је на мјесечном нивоу око 33 милиона еура и тиче се потреба Црне Горе за пшеницом, кукурузом, брашном, шећером, кухињском соли, детерџентом, уљем, нафтом и нафтнм дериватма и љековма. На годишњем нивоу он износи скоро 400 милиона еура.

Милатовић је објаснио да се шеста мјера тиче креирања правног основа о привеменом ограничењу цијена производа од посебног значаја за живот и здравље људи.

– Уважавајући потребу да се створи законски основ којим ће се Влади дати могућност да уведе привремене мјере ради ублажавања негативних утицаја повећања цијена, Министарство је припремило Предлог закона о привременм мјерама за ограничење цијена производа од посебног значаја за живот и здравље људи, објаснио је Милатовић.

Тим законом је предвиђено да ће Влада, у случајевима озбиљних инфлаторних ризика, који у изузетној мјери угрожавају животни стандард грађана, али и економску активност у земљи, подзаконским актом бити у могућност да утврди листу производа, максималну цијену и трајање привремене мјере.

Јавна расправа за закон је завршена, па ће тај правни акт бити утврђен у оквиру пакета мјера подршке, на сједници Владе у четвртак.

Министар финансија и социјалног старања, Милојко Спајић, казао је да се наредна мјера, коју су већ предложили, односи на измјене и допуне Закона о акцизама, с тим што је сада предлог да се она смањи до 40 одсто, како би Влада имала већу могућност дјеловања.

Друга мјера је привремено смањење стопе ПДВ-а за основне животне намирнице са седам одсто на нула одсто – брашна и јестивог уља добијеног од сунцокрета, а соли са 21 одсто на седам одсто, рекао је Спајић.

Директивом ЕК као трајно рјешење не препознаје се стопа испод пет одсто, али то ће бити специфична мјера и ограничена је за ову годину.

Спајић је, говорећи о хеџингу, казао да је еуро пао у односу на долар, при чему је Црна Гора у плусу 40-50 милиона еура.

– То би био изгубљен новац да није урађен хеџинг. Од 2014. године до децембра 2020. године изгубљено је 130 милиона еура. Црна Гора сада да раскине уговор, тог дана добија уплату 50-60 милиона еура“, рекао је Спајић.

Стијовић је, говорећи о могућим несташицама намирница, рекао да нема мјеста паници и да грађани не треба да брину.

– У свакодневној вези сам са министрима пољопривреде из региона. Нон стоп контактирамо око сваке намирнице и око сваког већег увозника, казао је Стијовић.

Он је навео да је ово једна динамична криза, да се ствари дешавају брзо и да се захтијева брза реакција.

– Дошло је до тога да људи купују више него што им треба. Имамо енормну навалу на куповину основних животних намирница, која је резултрала у посљедње двије седмце. Када погледате залихе, оне су исте у Црној Гори, само што су се из маркета преселиле у шпајзе, саопштио је Стијовић.

Рекао да нема бојазни, да је у петак ушла одређена колична робе, да се активирају и други канали са другм земљама и да се обезбјеђују залихе и пуне магацини.

– У овом тренутку, у односу на прије 20 дана, ми у Црној Гори, кумулатвно гледајући, имамо више намирница, јер магацини попуњавају своје резерве, а становништво је направило залихе, навео је Стијовић.

Спајић је, говорећи о могућности да ће раст цијена намирница појести раст плата кроз програм Европа сад, казао да неко ту није направо добру рачуницу.

– Уз сво ово повећање цијена горива, ви имате додатно издвајање просјечног Црногорца од пет до десет еура на мјесечном нивоу, рекао је Спајић.

Он је додао да се мора имати на уму да кад инфлација скочи тако рапидно и база те инфлације расте.

– Инфлација у Црној Гори је у потпуности увозна, јер ми као економија практично да немамо своју пољопривреду и производњу и апсолутно зависмо од тих који дижу цјене, навео је Спајић.

Извор: РТЦГ/фото:фб министарство финансија и социјалног старања

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here