Представници Општине Херцег Нови, херцегновске подружнице Бокељске морнарице и Мјесне заједнице Ђеновић обиљежили су данас 104 године од побуне морнара у Боки. Традиционално, вијенци су спуштени у море и постављени на кућу Вранковића, гдје је договорена побуна која се догодила 1. фебруара 1918. године, као и на зграду МЗ Ђеновић.
Предсједник СО Херцег Нови Иван Отовић положио је вијенац на спомен плочу на згради МЗ Ђеновић. Он је подсјетио да данас одају почаст храбрим морнарима који су прије 104 године подигли побуну против нехуманих услова који су владали на бродовима морнарице аустроугарске монархије. Премда је побуна била кратког даха најавила је коначан крах Аустроугарске монархије.
-Подстакнути идејама Октобарске револуције, морнари који су били различитих националности, а на њима је било највише људи са јужнословенских простора, више нису хтјели да трпе тортуру коју су наметали ауторитети и официри аустроугарске монархије. Упркос томе што су преузели неколико бродова ни у једном тренутку нису мислили да окрену топове према насељеним мјестима, него су покушали да постигну договор са централним властима. Централне власти су искористиле тај њихов тренутак слабости , послали су ратне бродове из Пуле и побуна је брзо угушена, казао је Отовић.
Поручио је да њихов подвиг и спремност на жртву треба памтити и цијенити.
-Упркос томе што су они убрзо морали да положе своје оружје, могли су да се одрекну својих идеала и идеја али то нису урадили. Неки од њих су то платили својим животом, казао је Отовић.
Побуна морнара је угушена за три дана и већ 3. фебруара 1918. команду над бродовима преузела је поново аустроугарска власт. У року од 24 сата ухапшено је око 800 морнара, пред пријеки војни суд изведено је 40 који су се сматрали организаторима. На смрт стрељањем, које је извршено 11. фебруара у Шкаљарима у Котору осуђени су Франтишек Раш, Антон Грабар, Јерко Шишгорић и Мате Брничевић. Распадом Аустроугарске обустављени су процеси и против осталих морнара.
Данашњем догађају присуствовао је и главни администратор Општине Ненад Ђорђевић, који је вијенац спустио у море. На кућу Вранковића вијенац је положио Дејан Вериго из херцегновске подружнице Бокељске морнарице.
