Општина Херцег Нови и Влада Црне Горе имају добру комуникацију по питању рјешавања статуса болнице „Мељине“, и улажу се огромни напори да се она сачува јер би то било врло значајно за здравство у Црној Гори и помогли би да херцегновска општина буде опет препозната као центар здравственог туризма, казао је предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић. Он је у емисији „Акценти“ на ТВЦГ рекао да људима у болници Мељине одаје признање због огромних напора које улажу да она опстане.
Некадашња Војна болница приватизована је 2008. године, а власник Атлас групе Душко Кнежевић, казао је укључујући се преко Скајпа да су имали одличан план али да је економска криза и одлука партнера из Абу Дабија да се повуче урадила своје. Он је рекао да је директорка Оливера Елез због дуга према њој у износу од око 19.000 еура болницу у садејству са бившим министром здравља Кенаном Храповићем одвела у стечај.
Кнежевић је оптужио, како је рекао, стечајну „црну тројку“, Блажа Јованића, Сашу Зејака и Снежану Јовић, да су починили злоупотребе, и то радећи за председника Црне Горе и ДПС-а Мила Ђукановића.
-О томе треба да се отворено разговара, казао је Кнежевић.
Навео је да су након приватизације имали бројне опструкције, да није ни дата дозвола да би тамо могло да се гради. Казао је да је цијели комплекс замишљен као здравствено-туристички, те да је од потенцијалног суинвеститора тражено да се болница и комплекс одвоје.
-Нама је одштетни захтјев 74 милиона за болницу Мељине, па држава нека види како ће, казао је Кнежевић.
Како је рекао, имају три предлога за Мељине, али да је централни да се признају улагања и одбију од одштетног захтјева током арбитраже. Наводи да са премијером Здравком Кривокапићем о овоме није разговарао, већ са његовом кћерком, која је, како каже, стручњак за ову област.
Жарко Остојић, стечајни управник, је рекао да Кнежевић износи нетачне тврдње. Он је навео да се морају одвојити политичке конотације од овог случаја.
-Људи које сте поменули, нека дођу у емисију па нека објасне. Ја сам увјерен да прича овако иде у правцу политичких дешавања, рекао је Остојић.
Он је навео да је у новембру прошле године послао захтјев на шест адреса за које је сматрао да су мериторне за рјешавање проблема, а сматра да се десио помак. .
Остојић је рекао да су стварани услови да се настави дјелатност, јер у болници је јако добар колектив, који заслужује да добије прилику да настави да ради.
-Понашамо се већ дуже као да стечаја малтене нема, рекао је Остојић.
Дугови прије отварања стечаја 15 милиона
Стечајни управник је казао како је уложио лични напор да се ствари покрену и да болница настави да функционише.
-Позајмио сам средства за исплату новембарских и децембарских зарада радницима. Дио средстава која нам се дугују стигла су и од Фонда здравства, рекао је Остојић.
Он је процијенио да је бивши војни комплекс подијељен практично између двије фирме, и да сада имамо ситуацију да болница Мељнине користи као закуп неколико одјељења која припадају другој фирми.
Остојић је објаснио да су дугови прије отварања стечаја око 15 милона еура признати, а дугови око 25 милиона еура се односе на све оно што је он као стечајни управник оспорио.
По оцјени др Оливере Елез, медицинског директора болнице Мељине, стање је редовно, а то значи да болница функционише са дефицитом кадра и средстава, па се то већ може назвати и редовно стање.
-Погрешно је негдје закључено да та болница не може да постоји. Мада, од момента продаје болнице ништа се скоро није уложило од опреме, ништа крупно и ништа значајније што би поправило квалитет услуга. Људи се тешко одлучују да дођу код нас да раде јер не знају каква им је будућност, усљед хроничног недостатка финансијских средстава, казала је Елез.
По наводима Веља Чађеновића, државног секретара Министарства здравља, садашња Влада је уплатила недостајућа средства од децембра 2020.године до марта 2021.године.
-Болница је у стечају, али ми смо препознали интерес да болница настави да функционише, јер ми смо овдје дошли да отварамо а не затварамо и то треба да буде сасвим јасно, казао је Чађеновић.
Министарство је, како каже, од самог старта била на фону да се болница сачува, и да је обезбиједило конкретну помоћ.
-Имамо ми неко рјешење, ускоро ће бити разговора о актуелној ситуацији, буџет је усвојен а на наредној сједници Владе наћи ће се захтјев да се дио тражених средстава уплати, рекао је Чађеновић.
Он је навео да ће ускоро бити уплаћен износ од 450.000 еура као и средства која дугује Фонд здравства.
По мишљењу стечајног управника, то је само премошћавање проблема, а сматра да је за несметано функционисање Болнице неопходно обезбиједити око 120 000 еура на мјесечном нивоу.
Вратити Херцег Нови на мапу здравственог туризма
Предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић каже да ће локални парламент 21. јануара расправјати о овој ситуацији, истичући да су Новљани јако осјетљиви на ово питање, јер се добро зна и разумије значај ове болнице. Он наводи да је Херцег Нови до 1990.године био препознат као метропола здравственог туризма, те да су нажалост, болница као и Институт „Др Симо Милошевић“ практично на респираторима.
-По свим стратешким документима Херцег Нови треба да буде окосница здравственог туризма. Болница није требало да буде приватизована, требало је да остане у власништву државе. Ми протестујемо због општег добра, због здравља људи, због спашавања људских живота, каже Катић.
Он сматра да се власник који је купио болницу играо са здрављем и животима људима.
-Ми тражимо да се ово питање хитно ријеши. У посљедње вријеме, комуникација између Општине и Владе је добра, покушавамо да ријешимо наслијеђене проблеме, казао је Катић.
Он је рекао да треба сагледати улогу двије компаније чији је власник први човјек Атлас групе Душко Кнежевић.
-Док се расчисти питање терета и кредита, и свих других ствари, проћи ће пуно времена. Ми смо данас у својеврсној блокади. Овдје је била системска опструкција. Одајем признање људима, који улажу огромне напоре да би болница могла да опстане, рекао је Катић.
Током емисије, речено је да је тужилаштво за ТВЦГ саопштило да је отворило поступак против три лица због сумње да су извршила кривична дјела злоупотреба у привредном пословању, те да се настављу друге мјере и радње ради утврђивања свих околности.
Извор:РТЦГ
