ХЕРЦЕГ НОВИ ДИО СВЈЕТСКОГ БРЕНДА НАУЧНОГ ТУРИЗМА

Научна елита  у Херцег Новом окупиће се и ове године на Конференцији YUCOMAT , за коју се организатори увелико припремају. Ове конференције од 1995. године значајно су валоризовале конгресни туризам у нашем граду и држави, с обзиром да се крајем августа, традиционално окупљају највећа научна имена  из свијета наноматеријала, без којих не би било ни савремених  достигнућа у нуклеарним, космичким технологијама, астро-физици,  медицини, информационом сектору и свим другим областима и програмима, који доживљавају револуционарни преображај.  Те научне конференције су почеле давне 1969. године у некадашњем Нуклеар центру у Херцег Новом. Од почетка је присутан проф.  др Драган Ускоковић предсједник Друштва за истраживање материјала Србије,као организатор овог научног скупа. Ове године је нa реду 23. YUCOMAT  2022.

 Херцег Нови је тако постао дио свјетског брендираног  научног  производа, сматра  проф. Универзитета у Београду  др Драган Ускоковић.  Он је у емисији „Минути за науку“  казао да је прошла конференција била тежа него икада, због актуелне епидемиолошке ситуације. Многи су помјерили свој долазак, због чега очекују да ће у овој години овај научни скуп бити организован на највишем нивоу:

– Почели смо одмах након завршетка YUCOMAT-a  у септембру са припремама  и већ сада имамо списак изузетних научника, који су спремни да дођу на конгрес. Имамо већ сада 24 пленарна предавача, који су потврдили долазак, од којих су три добитника Нобелове награде и четворицу  најуспјешнијих у свијету у области нанотехнологија, навео је др Ускоковић. Долазак су најавили хемичар Стенли Витингем (Stenli Vitingem) , који је добио Нобелову награду за хемију, за литијумско – јонске батерије  за 2019. годину, Андре Гејм добитник Нобелове награде за физику, Фрејзер Стодарт ( Fraser Stoddart) добитник Нобелове награде за хемију 2016. године. Од најуспјешнијих су тројица научника, који до сада нису били у Херцег Новом. Долазак је потврдио најцитиранији научник у свјетским оквирима  Мишел Грефел из Лозане и још тројица најуспјешнијих научника у овој области у 2021. години. То су Зонг Линг Ван (Zhong Lin Wang) и Јури Гогоци (Yuri Gogotsi) , који је учествовао ове године на конференцији и добитник годишње награде Друштва и предсједник Међународног програмског комитета. Трећи је Ји Цу Ин (Yi Cui)  са Стенфорд Универзитета (Stanford University). На списку учесника још 17 изузетно успјешних научника. Све би требало да буде врхунски догађај за много веће градове, не само за Херцег Нови, објаснио је др Ускоковић.

Додао је да је ријеч је о истраживању нових материјала, окосници технолошког напретка данашњице и све што се ради мора да се на неки начин материјализује, ту нема никаквих ограничења. Знања се користе и у области заштите животне средине, за електронику, електро-хемију, батерије, за област медицине… 

– Када би се изузела сва та знања, која су технолошки имплементирана у производе, онда би се вратили стотину година уназад, оцијенио је др Ускоковић.

У контакту су са др  Лангером ( Robert Langer)  на пољу истраживања вакцине Модерна  и другим.

На конгресу је  професорица др Гордана Новаковић (проглашена за иноватора Европе у 2021. години)  предавала о био-материјалима, вјештачким ткивима. Она је у Београду завршила Технолошко- металуршки факултет. Радила је са др Лангером у Бостону а сада је на Колумбија Универзитету.

Професор др Драган Усковић  је аутор  објављеног научног рада  на порталу N :  Kако створити научну елиту.  Наводи из чланка: 

– Попут врхунских фудбалера, кошаркаша, тенисера, шахиста и других спортиста, врхунски истраживачи представљају научну елиту и понос сваке истраживачке институције и земље. Публиковати у Science and Nature, имати свjетски цјењене патенте и производе, сан је сваког младог човјека који се упути у свет науке и високих технологија. Једна недавно објављена Листа високоцитираних истраживача за 2021. годину покренула је многа размишљања актуелна за нашу средину, а пре свега како променити „маћехински“ однос друштва према науци, како би већи број наших истраживача понео такав епитет.  За промоцију фудбала и поред бројних афера којима се не види краја, издвојена средства од више од милијарду еура само за откуп права за телевизијски пренос Енглеске премијер лиге (Телеком 600 милиона еура за 6 година) и за Национални стадион (420 милиона еура из буџета за сљедеће 3 године) што је много више од петогодишњег буџета за науку. Kада би се та средства преусмерила за науку, као додатни стимуланс да се направи систем изврсности и препустила тиму независних успјешних експерата да то организују, не би се дуго чекало на прве мјерљиве успјехе.

 Нажалост, и ово потврђује да се од Тесле и Пупина код нас ништа није променило и ако хоћеш да направиш озбиљну каријеру у науци, мораш да ову своју земљу напустиш и стигнеш до САД. Ријеке паметних, успјешних, васпитаних  младих људи бесповратно напушта земљу.

Постоје, међутим, и свjетли примjери, гдjе је коришћење овог приступа помогло да се наш научни производ „спакује“ у свјетски препознатљив. У питању је  YUCOMAT конференција Друштва за истраживање материјала Србије, која се од 1995. године традиционално одржава сваког септембра  у Херцег Новом и гдjе се пленарни предавачи посљедњих година бирају уз помоћ листе високоцитираних истраживача. Од 250 високоцитираних истраживача из области нових материјала и нанотехнологија, у протеклом периоду уз једног Нобеловца, 19 њих је говорило, неки чак и више пута, а осам су чланови Међународног савјетодавног комитета Kонференције. Подизање љествице успјешности пленарних предавача из године у годину, довело је да је већ сада за наредну YUCOMAT  2022 конференцију, Херцег Нови 29. август-02. септембар  Нобеловца и 13 са овогодишње листе високоцитираних истраживача, прихватило позив да одрже предавања. Један од њих је најуспешнији  ( Michael Graetzel)  водећи рачуна о укупним досадашњим остварењима, а друга тројица најцитиранији ове године (Zhong Lin Wang, Yuri Gogotsi i Yi Cui), са преко 30. 000 цитата у 2021. години. Треба имати у виду да они нису само носиоци великог броја цитата већ „креатори огромног утицаја својих остварења светској научној баштини“, који су образовали плејаду младих научника, аутори бројних патената и производа.Тиме је YUCOMAT дефинитивно сврстан у ред најугледнијих конференција из области нових материјала и нанотехнологија и служи као примjер, како се и код нас може направити свjетски „брендиран“ научни производ.

Аутор је професор Универзитета и Предсједник Друштва за истраживање материјала Србије.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here