Мирно, и опет сиво јутро у заливском свијету. Али, тај сивкасти плашт који се свија око града и улази у душе, разигра понегдје пламено црвени цвијет, мимоза која додаје сунчано жуте, и понека другачија ријеч у мору оних које нас брину, или љуте, а све рјеђе радују. Уредићемо, ипак, овај дан онако како желимо. Једним дијелом. Другим како захтијевају посао и обавезе. Имаћемо уз себе, захвални, оне који нас разумију, али и оне који очекују да не слиједимо увијек своје већ њихове замисли. Очекују више него што може бити. Онда остану разочарани, а они који свијет покушавају да обоје, упркос свему, добрим мислима и ведрином чак и када је нема, остану повријећени. Забораве и једни и други да је љепота у различитости, а да доброту треба његовати прво дјелима а онда и ријечима. Свима добро јутро! Добро јутро и нашем Херцег Новом!