Радна група, састављена од представника Медијског савјета за саморегулацију и медијских омбудсмана из Дана, Вијести и РТЦГ, развила је низ практично-оријентисаних алата за новинаре и новинарке у претходних пар година. То је укључивало израду више приручника, и то о модерирању онлајн коментара, извјештавању о говору мржње, праћењу изборних кампања, сузбијању погрешних информација и дезинформација, као и о вјештачкој интелигенцији и друштвеним мрежама. Ови приручници покренули су и обликовали многе нове одредбе у предложеним измјенама и допунама Кодекса.
Шеф мисије Организације за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС) у Црној Гори Јан Хаукас истакао је да је та радна група одиграла централну улогу у изради амандмана на Кодекс.
-Ови амандмани представљају значајан корак у јачању саморегулације и осигуравању да новинарски стандарди буду усклађени са промјенљивим реалностима професије, укључујући коришћење дигиталних технологија, друштвених медија и вјештачке интелигенције. Значај овог рада чврсто је утемељен у обавезама ОЕБС-а. Државе чланице су препознале да су слободни, независни и плуралистички медији неопходни за демократска друштва, као и за обезбјеђивање слободе изражавања, транспарентности и јавне одговорности. Снажни системи саморегулације медија допуњују ове обавезе помажући у одржавању професионалних стандарда уз очување уређивачке независности. Робусна медијска саморегулација медија представља најефикаснију прву линију одбране од дезинформација, говора мржње, страног политичког уплитања и хибридних пријетњи, истакао је Хаукас.
Ажурирани Кодекс уводи нове и свеобухватније одредбе о коментарима на интернету и говору мржње, те унапређује стандарде извјештавања о праву на приватност, политичким изборима, транспарентности и поштовању интелектуалне својине.
-Кодекс потврђује да тачност, правичност, хуманост и истина остају у сржи новинарства, док уводи нове смјернице о употреби вјештачке интелигенције, понашању на интернету, праву на одговор, транспарентности и заштити малољетника и жртава. Његова упјешна примјена зависиће не само од посвећености новинара и уредника, већ и од разумијевања и ангажмана укупне јавности. Зато је Мисија ОЕБС-а посебну пажњу посветила подизању свијести јавности о механизмима саморегулације, помажући грађанима да разумију њихову сврху и значај у очувању етичког и одговорног новинарства, додао је Хаукас.
Израду допуњеног Кодекса новинара заједнички су подржали мисија ОЕБС-а у Црној Гори, УНЕСЦО и Савјет Европе, а сам Кодекс, резултат је рада радне групе која је током протеклих годину дана радила на документу у процесу који је обухватио консултације са медијском заједницом и организацијама цивилног друштва са циљем да се уваже различити ставови и постигне што шири професионални консензус. Кодекс који је данас представљен, ревидирана је верзија Кодекса из 2015. године.
-Од усвајања првог кодекса, медијско окружење значајно се промијенило. Дигитална трансформација, развој друштвених мрежа, све присутнија употреба вјештачке интелигенције, убрзано ширење дезинформација и нови облици говора мржње отворили су питања која прије десет година нису била у првом плану. Зато је било неопходно да се овај Кодекс ревидира и да се прилагоди савременим изазовима уз очување истинитости, тачности, одговорности, професионалног интегритета, независности, поштовања људског достојанства, вриједности које представљају суштину новинарске етике и остају једнако важне без обзира на промјену технологије или начина на који се информације пласирају или конзумирају. Захваљујући партнерству свих кључних актера, данас имамо Кодекс, који није само одговор на изазове савременог друштва, већ је документ који потврђује заједничку посвећеност највећим професионалним етичким стандардима. У времену када је повјерење јавности у информације озбиљно пољуљано, управо етика, одговорност и дјелотворна саморегулација представљају један од најважнијих темеља квалитетног новинарства, истакла је Лејла Дервишагић, Шефица Савјета Европе, Програмске канцеларије у Подгорици.
Представник УНЕСЦО-а, Јосхуа Массаренти навео је да је ревизија Кодекса новинара и новинарки Црне Горе правовремена и нужна.
-Ова ревизија осигурава да начела истине, тачности, праведности, заштите извора, поштовања приватности и људског достојанства остану у потпуности релевантна у дигиталном добу. Она такође пружа јасније смјернице о питањима која су сада дио свакодневног рада новинара и уредника, укључујући кориштење друштвених мрежа, онлине коментаре, интелектуално власништво, говор мржње, извјештавање из судница и, што је изузетно важно, вјештачку интелигенцију. УНЕСЦО посебно поздравља укључивање одредби о кориштењу вјештачке интелигенције. Кодекс јасно даје до знања да садржај створен, обликован или значајно измијењен вјештачком интелигенцијом треба бити означен када би могао обманути јавност. Ниједан садржај генерисан вјештачком интелигенцијом или потпомогнут вјештачком интелигенцијом не смије се објављивати без људске провјере и одобрења те новинари и уредници остају у потпуности одговорни за оно што објављују. Ово је кључна порука. Вјештачка интелигенција може подржати новинарство, али не може замијенити уредничку процјену, професионалну или људску одговорност, навео је Массаренти.
Говорећи о значају Кодекса данас, Ранко Вујовић, извршни секретар Медијског савјета за саморегулацију, је истакао да је етика данас у медијима и у слободи изражавања битнија него икад раније. Са глобалних, али и локалних адреса долазе иницијативе да у медијима буде све дозвољено и да Слобода изражавања мора бити апсолутна. Ово су опасне иницијативе које пријете да уруше професионално и етичко новинарство и дозволе ширење опасних и незаконитих садржаја. Слобода изражавања није апсолутна и не смије се дозволити ширење опасних садражаја. Примјер тога је управо недавна забрана у Црној Гори једног филма препуног говора мржње, истакао је Вујовић.
Жоан Барата, професор и међународни медијски експерт се осврнуо на етичке дилеме, али оне везане за вјештачку интелигенцију.
-Кодекс новинара показује осјетљивост према овој теми и обухвата одређене етичке дилеме које се могу појавити у директној или индиректној вези с вјештачком интелигенцијом. На примјер, Кодекс истиче потребу да се садржај генерисан вјештачком интелигенцијом – у случајевима када би таква употреба могла довести кориснике медија у заблуду – мора на одговарајући начин означити. Познато је да медијске куће стално користе вјештачку интелигенцију, понекад само у сврхе уређивања. То не значи да сваки садржај треба бити означен, јер би то довело до својеврсног засићења ознакама, а стална присутност таквих ознака могла би изазвати и неповјерење према медијима. Ипак, одредбе Кодекса сматрам размјернима и разумнима: оне налажу да се ознака мора користити за садржај генерисан вјештачком интелигенцијом ако тај садржај може заварати кориснике или изазвати забуну, казао је Барата.
Новина овог Кодеса када је ријеч о дефинисању права на приватност, садржана је у томе што се оно не помиње само у склопу начела седам Право на приватност, већ и у неким другим начелима, па се тако налази и у смјерници 1.5 Коришћење друштвених мрежа, у смјерници 3.3 Право на заборав и у смјерници 5.1 Новинарска истраживања.
-Морамо имати на уму да је право на приватност битна претпоставка слободе тако што без приватности не може бити других слобода. Истовремено, оно је и предуслов других грађанских права и уједно начин да се у пракси осигура њихово очување. Питање које се овдје намеће гласи које су границе појединачне приватности у односу на обавезу и задатак новинара да саопштавају истину и то у највећој могућој мјери. На то питање одмах се надовезује и друго које су то чињенице које нипошто не могу бити објављене јер задиру у права других особа и њиховим објављивањем кршила би се приватност тих лица. Да не би до тога долазило, медијска етика установила је практичне критеријуме за поштовање приватности лица о којима се извјештава, а које је новинар посебно дужан да поштује. Управо тако почиње и право на приватност у нашем кодексу. Међутим, и поред постојања практичних критеријума начела и смјерница, није увијек лако у свакој ситуацији утврдити критеријум приватности и да ли она односи превагу над јавним интересом или обрнуто. То новинаре стављају незавидну ситуацију да трагају за најетичнијим рјешењем и равнотежом између та два заштићена добра: право јавности да зна и заштите права на приватност, саопштио је на конференцији омбудсман Дневне новине Дан, Илија Јовићевић.
Професорица медијског права, Анета Спаић говорила је о томе како професионални медији извјештавају о истрагама, о судским поступцима и на који начин они могу сачувати оно што су основна, уставна и конвенцијска права прописана чланом 6 и чланом 35 – право на правично суђење, право на поштовање презумције невиности, а с друге стране поштовање права приватности и људског достојанства.
-Новинари и медији су дужни да поштују претпоставку невиности на начин што ће са нарочитом пажњом и обазриво објављивати фотографије и видеозаписе осумњичених лица настале током хапшења и током привођења, а којима се ствара перцепција кривице и доприноси њиховој стигматизацији и њиховом јавном понижавању. Наравно да ни на који начин се не смију ограничавати они који извјештавају на непристрасан, објективан и професионалан начин о оном што су судски поступци и што су поступања у судници. Основна садржина претпоставке невиности је да је свако невин док се правоснажном судском пресудом не утврди другачије. То је био сегмент који смо ми кроз Кодекс жељели нарочито да оснажимо. Тим прије што, како смо чули, закон о томе ћути, а ми апелујемо на медијску задницу да буде пажљива у томе, па када је лице ослобођено или када је лице на било који други начин исходовало позитиван исход судског поступка, да то мора као такво бити и објављено. Кодексом прописујемо да се о једном судском поступку, мора извјешавати досљедно од почетка до краја. Од момента када је осумњичен до момента када је утврђена његова кривица или до момента када је ослобођена. Све фазе морају бити на једак начин саопштене и презентоване јавности. Оно што такође Кодекс прописује јесте специфичност заштите идентитета жртава родно-заснованог и сексуалног насиља. Само изузетно овај идентитет може бити откривен, а исти привилеговани и посебно статус имају такође и вулнерабилна категорија малољетника о којима се нарочито мора водити рачуна, навела је Спаић.
Иван Ивановић, омбудсман јавног сервиса РТЦГ указао је на важност тога што су и друштвене мреже обухваћене Кодексом.
-То је једно потпуно ново поглавље за саморегулацију. Ми до сада нисмо имали начин да реагујемо на неке приговоре, притужбе везано за писање наших новинара на друштвених мрежама, и до сада је то некако било нека сива зона. Од данас и та сива зона мораће да има своје етичка правила понашања. Ове смјернице не треба да схватите као неко сузбијање слободе изражавања, већ као покушај да се сачува повјерење у новинарску професију. Желим овако да, прије свега новинарима, честитам нови кодекс новинара Црне Горе, да га читате, да се придржавате смјерница и начела. Тако ћете и нама саморегулаторима олакшати посао, поручио је Ивановић.
