Наплата пореза на непокретности у Херцег Новом у другом кварталу текуће године је на нивоу планираног, уз примјетан пораст у односу на исти период претходне године. Укупно је наплаћено 6,1 милион еура, што представља повећање у односу на прошлогодишњих 5,5 милион еура.
С обзиром на то да је цијена квадрата већа него претходне године, као и да су наплаћени дугови из 2025. Управа локалних јавних прихода остварила је веће приходе од пореза на непокретности, казао је директор Стево Влаовић.
– Од остварених 6,1 милион, око 3 милиона је уплата од привреде, док је 3,1 милион од грађана. Цијена квадрата непокретности ове године већа него претходне, што утиче на наплату. Такође, доста је допринијела и наплата дугова из претходне године, који су подмирени у првом кварталу, јер још је у току дистрибуција рјешења за ову годину, казао је он.
Како објашњава Влаовић, увећање пореза на непокретности директно је повезано са тржишном цијеном квадрата, коју према Закону утврђује државна Управа за статистику – Монстат. Тржишни тренд узроковао је повећање пореских обавеза за приближно 20% у односу на лани.
– По подацима Монстата, цијена квадрата за ову годину је 2.200 €. Она је базирана на купопродајним уговорима у претходној години и то значи да је било доста продаје станова и објеката, али и да су цијене ишле ка горе. Све је то утицало и на саму цијену квадрата, те је она повећана у односу на претходну годину до неких 20%. Највише се то одрази нерезидентима, зато што они немају олакшице као грађани Херцег Новог. Свакако смо све анализирали, гледали смо да будемо у нивоу свих приморских градова. Општина Херцег Нови има тенденцију да увијек буде ревносна према грађанима и да не буде репресивна у било ком смислу.
Геополитички трендови директно утичу на просјечну цијену квадрата, те се јавља потреба за проналажењем нових модела формирања цијена који се не би искључиво ослањали на тренутна тржишна кретања, сматра Влаовић.
– Локална управа може да дјелује преко Заједнице општина, да дамо предлоге, али је питање колико реално можемо да утичемо Свакако да увећање удар на грађане, као и у свим осталим сегментима, почевши од цијена горива, цијена у продавницама и свега осталог са чим се сусрећемо свакодневно. Надамо се да ћемо у следећем периоду можда имати ту информацију раније, и да ћемо моћи да дјелујемо, мада су нам и ту руке везане, ако та цијена не буде изнад, рецимо, 20%.
Влаовић закључује да би, у циљу заштите стандарда грађана, била непходна нормализација цијена на глобалном нивоу као и реформа методологије процјене вриједности непокретности.
