Први, а било би добро да буде и последњи љетни пожар о коме смо говорили јуче, на срећу је под контролом, али прича на коју подсјећа остаје актуелна.
Природа нас опомене, понекад грубо, колико смо у односу на њу упркос свему немоћни. Један удар грома довољан је да ватра, планина, шума, покажу своју силину, неосвојивост, непроходност. С друге стране, невоља и опасност подсјете на ону љепшу страну – на оно што у миру заборавимо, али кад загусти сјетимо се и окупимо и помогнемо пружимо руку једни другима, покажемо оно најбоље у нама. Наша порука јутрос је порука захвалности свима који су били или су још на терену, захвалности за солидарност свима. Нек им овај дан донесе предах, нека свима буде миран али и путоказ – да је више добре воље међу људима.
Добро јутро, Херцег Нови!
