Након више сати расправе и великог броја одборничких питања, на 9. редовној сједници Скупштине општине Херцег Нови усвојен је Извјештај о раду предсједника Општине и органа и служби локалне управе за 2025. годину.
Коментаришући извјештај о раду предсједника Општине, одборник ДПС-а Небојша Калуђеровић оцијенио је да му недостаје транспарентност, да се види инклинација према партијским приоритетима и неусклађеност између обавеза и остварења.
Када је ријеч о развојним инфраструктурним пројектима, заједничка карактеристика је да се није радило онако како треба, казао је Калуђеровић, наводећи као типичан примјер изградњу аутобуске станице, за чије кашњење су наведени различити разлози, али без уговорених пенала.
– Умјесто да се једноставно каже да ова Општина, када склапа уговоре било које врсте, мора да има пројекат од А до Ш, дакле комплетно припремљен и одобрен од свих институција. Друго, мора да има затворену финансијску конструкцију, да се зна да ће, када се почне, бити обезбијеђена средства и да се радови предају оног дана када на табли пише – завршетак радова мај 2026. године. Треће, ако ангажујемо некога и он не уради свој дио посла, нигдје нисам видио пенале. Нигдје нисам видио да је неко, због тога што није урадио посао према Општини, платио казну – казао је Калуђеровић, наводећи да данас на ривијери има више незавршених грађевинских послова него икада.
Одборник Гојко Ђурђевић упутио је и критике и похвале на извјештај о раду предсједника Општине, фокусирајући се на анализу буџета, велике губитке у водоводној мрежи и проблеме у реализацији кључних инфраструктурних пројеката. Нагласак је стављен на несклад између званичних оцјена и реалног стања на терену, посебно када је ријеч о ефикасности јавних набавки и односу према младима.
Иако се у званичним документима буџет карактерише као рекордан и историјски, Ђурђевић указује да је овакав раст првенствено посљедица инфлације и раста цијена некретнина, а не нужно економског развоја.
Позитивни помаци забиљежени су у очувању културне баштине, посебно кроз пројекат тврђаве Форте Маре, која је кандидована за УНЕСЦО заштиту. Такође, радови на тврђави Шпањола оцијењени су као напредни и квалитетни.
Ђурђевић је навео да неколико кључних пројеката трпи озбиљна кашњења или је њихов квалитет упитан. За школу у Игалу држава је платила 4,8 милиона еура за објекат без припадајућег земљишта, а планира се додатно улагање од 12 милиона, што је знатно више од изградње потпуно нових школа у другим градовима.
Када је ријеч о Његошевој улици, Ђурђевић наводи да пројекат предуго траје, а критиковао је и естетска рјешења, попут исписивања имена града и светитеља на пјешачким прелазима, које сматра непримјереним и неукусним.
Током реализације пројекта изградње аутобуске станице, грађани који живе у зони градилишта суочавају се са сталним раскопавањима и блокадама прилаза кућама, при чему радови који су требали трајати десет дана нијесу завршени ни након два мјесеца.
Одборник Ђурђевић указао је и на пропусте у комуникацији у оквиру пројекта „New Castles of the World“. Иако су ученици активно учествовали на конференцијама широм свијета (Чешка, Јапан, Летонија), општинска администрација је замало пропустила слање адекватних представника на конференцију у Швајцарској због нетранспарентног процеса селекције и недостатка информација.
Одборница НСД-а Јована Пушара подсјетила је на проблем палате Буровина, која није добила епилог.
– Буровина се налази у јако лошем стању и представља опасност и по имовину и по грађане у непосредној близини. Једна од најстаријих историјских зграда годинама пропада без јасног временског оквира када ће бити санирана – казала је Пушара, постављајући питање да ли постоје активни преговори с Министарством просвјете, науке и иновација у вези са преносом права коришћења овог објекта, да ли је урађена процјена стања објекта и постоји ли пројекат санације и реконструкције.
Осврнула се и на обнову и институционализацију Херцегновског позоришта, за коју сматра да је културна потреба Херцег Новог.
Одборница Европског савеза Тања Вујичић казала је да извјештај изгледа као формалност, а не озбиљан приказ рада и одговорности према граду и грађанима.
– Да је ово озбиљан извјештај, у њему би била и многа друга питања, попут прославе Дана независности Црне Горе. Замислите предсједника Општине који није желио да организује обиљежавање Дана независности, нити да се појави међу грађанима који су сами организовали прославу – казала је Вујичић.
Одборник ДПС-а Алмир Тахири питао је предсједника Општине због чега грађанима није упутио честитку поводом Дана независности, истичући да он није предсједник само оних који су гласали за њега.
Одборница ГП „Идемооо“ Оливера Доклестић оцијенила је да су важнија питања која нијесу обухваћена извјештајем, попут санације тврђаве Канли куле, проблема градње у Баошићима и недостатка љекара у Хитној помоћи и болници Мељине.
Одборник Дејан Стојадиновић похвалио је завршетак неколико значајних пројеката, укључујући реконструисано шеталиште од хотела „Плажа“ до Мељина, Центар за дневни боравак у Суторини и обнову тврђава Шпањола и Форте Маре. Међутим, изразио је сумње у квалитет материјала на новом шеталишту, уз примједбе на рђање иноxа и круњење камена, што, како је навео, захтијева хитан надзор.
С друге стране, Стојадиновић је критиковао инвестициону ефикасност и кашњења у реализацији пројеката, посебно вишегодишње радове на Његошевој улици, пројекат водовода Требесин–Камено, као и изградњу аутобуске станице. Посебно је издвојио и утрошак од 180 хиљада еура за идејно рјешење локалне обилазнице (тунел и мост), за које се унапријед знало да неће добити сагласност УНЕСЦО-а.
Указао је и на пројекте у припреми, попут панорамске гондоле, уз оцјену да се истовремено занемарују хитне потребе, попут набавке скенера за болницу Мељине. Поставио је и питање законитости повећања цијене паркинга на три еура без скупштинске процедуре. Закључио је да је током мандата потрошено око 230 милиона еура, али да готово ниједна средства нијесу уложена у израду професионалног развојно-стратешког плана општине за наредну деценију.
Предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић казао је на почетку излагања да се на територији општине тренутно реализује велики број пројеката, те да локална управа свакодневно прати радове на изградњи аутобуске станице, шаље ургенције и реагује на свако одступање од пројекта.
Он је навео да се годинама није улагало у одређене градске дионице, попут шеталишта, те да је актуелна власт покренула њихову реконструкцију.
– Трудимо се да уредимо и уљепшамо град како бисмо спремно дочекали туристе. Када је ријеч о Луштици, пут је у потпуности пробијен и очекује се његово брзо завршавање. Истовремено, Луштица по први пут добија воду, што је комплексан пројекат који прати низ изазова – казао је Катић.
Говорећи о болници Мељине, истакао је да се у сарадњи са државом ради на рјешавању питања будуће локације и функционалнијег модела организације болнице.
– Потребно је изградити нову болницу како би била функционалнија и како би се избјегло кретање између више објеката. Министарство је покренуло процедуру и очекује се њен исход – навео је он.
Када је ријеч о основној школи у Игалу, Катић је казао да постоје имовинско-правни проблеми у вези са земљиштем, али да су средства за изградњу обезбијеђена у капиталном буџету државе.
Одговарајући на питања о порезима, истакао је да се висина пореза одређује према Монстату, те да грађани Херцег Новог, у поређењу са осталим приморским општинама, плаћају најниже пореске стопе.
Говорећи о водоводу Требесин–Камено, навео је да на претходни тендер није било заинтересованих извођача због захтјевности пројекта, те да ће након корекције процјене вриједности поступак бити поновљен.
Кашњења на изградњи улице код нове аутобуске станице, како је рекао, посљедица су измјештања електроенергетских и телекомуникационих инсталација.
– Телекому је било потребно 10 до 15 дана да измјести каблове, а ЦЕДИС тренутно ради на свом дијелу мреже – појаснио је Катић.
Када је ријеч о Његошевој улици, истакао је да је најважније да се радови приводе крају и да се упореди њено раније и садашње стање.
– Сви су имали прилику да прате извођење радова. Процјене о материјалима су субјективне, али радови се завршавају – рекао је он.
Говорећи о Палати Буровина, Катић је навео да Општина од 2019. године покушава да добије право управљања, како би објекат био саниран и реконструисан, али да за то још нема сагласности Владе.
Када је ријеч о обиљежавању Дана независности, истакао је да то није надлежност локалне самоуправе, већ државе, те да нико није био спријечен да учествује у грађанским обиљежавањима.
– Немојте нас тјерати да дијелимо народ, ми смо за побједе, а не подјеле – казао је Катић.
Говорећи о Канли кули, навео је да је пројекат покренут на државном нивоу, те да се тренутно завршава једна фаза радова након које слиједи наставак реконструкције.
За плажу у Баошићима истакао је да су сви радови одобрени кроз законом прописану процедуру и уз сагласности надлежних институција, те да је касније дошло до реакције Управе за заштиту културних добара.
– Након издавања УТ услова услиједило је њихово касније укључивање, иако раније нијесу реаговали на захтјеве Општине – закључио је Катић.
У другом кургу расправе Катић је казао да се здравствени систем суочава са последицама вишедеценијског занемаривања, током којег, према његовим ријечима, тридесет година није изграђена ниједна нова болница. Посебно је критична ситуација у Институту „Симо Милошевић“, који је био доведен на ивицу опстанка са екстремно ниским платама. Иако је кадар, попут физијатара, и даље дефицитаран због одлива у ЕУ, план реструктурирања започет прошле године почео је да даје прве резултате. Плате су значајно повећане, па тренутно запослени зарађују између 700 и 800 ЕУР, што је корак ка стабилизацији упркос конкуренцији из приватног сектора.
У контексту државних празника, нагласио је да државни функционери имају обавезу честитања 21. маја, без обзира на личне или партијске ставове из прошлости. Катић је истакао своју неутралност и фокус на пружање помоћи свим грађанима, без обзира на њихову политичку припадност. Што се тиче инвестиција, критички је помено пројекат Ритз-Царлтон на Луштици. Истакао је да је фокус локалне власти био на инфраструктури за мјештане (вода и путеви), а не на интересима великих инвеститора повезаних са бившим политичким структурама, што је резултирало тренутним судским споровима инвеститора против државе.
