У галерији „Сју Рајдер“ синоћ је отворена самостална изложба дигиталне графике Томислава Томе Станића, на којој је представљено 17 радова великог формата. Изложба, коју је отворила Драгица Понорац, доноси увид у ауторов савремени ликовни израз, техничку прецизност и препознатљив креативни рукопис.
Према ријечима Томислава Томе Станића, кроз вишедеценијско искуство, процес стварања пореди са игром у којој свака нова композиција доноси другачији изазов.
– То су уствари цртежи у боји или играчке стављене у некој конфигурацији као игра шаха, гдје свака игра има другу шему, и када се побијеш са подлогом, с платном или папиром, излазиш као побједник или губиш. Тако да то је све на цопy анд пасте, и ја то радим отприлике 30-ак година, и тиме уствари учиш и Пхотосхоп. Нема филозофије, учиш па онда радиш, а онда видиш да немаш ни талента за то, али покушаваш, казао је Станић.
Станић истиче да фотографија за њега није крајњи циљ, већ полазна тачка из које, кроз процес дигиталне трансформације, гради и обликује своје идеално умјетничко дјело.
-Ја полазим од фотографије као старта да бих направио своју графику. Колекционар сам врло необичних детаља: с улице згужван папир, канализациони шахт, прозор неки безвезе од неке рушевине, канта од смећа, и то стављам у неку своју причу. Јер све је феноменално, само треба склопити причу и направити то. Ја сам слагао те детаље и стављао их у разне конфигурације како сам ја желио. Био сам у једној изолацији од јавности, па је дошло вријеме да се то поклопи, истакао је он.
Тома није слиједио само свој цртачки таленат, казала је Драгица Понорац, истичући да је прије свега свестрана личност. Његов немирни дух, неукротива природа и несклоност устаљеним оквирима нису му допуштали да се дуго задржи у само једном стваралачком подручју.
-Ја сам увек сматрала да Тома неће дуго остати тамо, јер ма како добар био, ма како савршено изводио, постојао је оквир који је спутавао. Није било слободе. Тома није за интерпретацију, он је за креацију. Тако је Тома окићен као новогодишња јелка, шетао свијетом са фотоапаратима, хватао са изоштреним оком, истанчаним сензибилитетом, хватао призоре, доне које пасивају променадом или свијетом, рекла је она.
Томислав Тома Станић одлучио је да изложби не да наслов, препуштајући посјетиоцима да сами пронађу њен смисао и успоставе лични дијалог са дјелима. Изложба ће бити отворена наредних десет дана.
