Поред свих тешкоћа изазваних ковид кризом и без подршке Министарства просвјете, науке, културе и спорта, од 1. до 7. августа на пет локација у Херцег Новом, биће одржано 34. издање Херцегновског филмског фестивала. Публика ће видјети филмове у четири главне селекције: Селекција дугометражног играног филма чије ће пројектије бити на Канли кули, Кино Европа на Форте Маре, Селекција студентског филма у амфитеатру Херцегновског позоришта и Југословнески класици, који ће бити приказани у Дворани Парк. У Етно селу Клинци биће уприличен и један од пратећих програма под називом Луштица риплеј (Luštica replay).
Савјет Филмског фестивала донио је одлуку да доајену црногорске кинематографије, директору фотографије Саво Јовановић добије награду „Живко Николић“.
Фествал ће на тврђави Канли кула 1. августа свечано отворити глумац Петар Божовић. Седам дана касније, на истом мјесту биће додјељене награде за најбоља филмска остварења, а уједно и награде које ће носити име по Зоран Живковићу, чуло се на конференцији за новинаре у фоајеу Дворане Парк.
Без обзира на знатно смањен буџет и без уговора са Министарством, мотив више за организацију лежи у личностима које су оставиле трага у Херцегновском филмском фестивалу, а ријеч је о Перу Дубанеку, Милану Шпичеку и Зорану Живковићу, казала је пословна директорица Фестивала и директорица ЈУК Херцег феста Гордана Поробић Крцуновић.
– Обзиром на све проблеме и ситуације са којима смо се суочавали, публика ће имати шта да види. Иако је број филмова у селекцији дугометражног играног филма, који ће се приказивати на Канли кули, смањен, жири ће ове године имати заиста озбиљан посао пред собом – наводи она.
Заједничка тема, која обједињује све селектоване филмове, је однос појединца и система на Балкану, објашњава Поробић Крцуновић. У оквиру пратећег програма биће уприличен омаж великом редитељу Здравку Велимировићу, поводом 90 година од његовог рођења, али и 60 година откако је његов филм „Дан четрнаести“ ушао у званичну селекцију Филмског фестивала у Кану. Публика ће уз тај, видјети још и филмове „Лелејска гора“ и документарни „Умир крви“.
Према ријечима предсједника Савјета Николе Вукчевића, Фестивал је ове године, због неизвјесности усљед пандемије, практично организован за 40 дана, због чега ће организације јубиларног 35. издања започети већ у септембру. Он је подсјетио да је током короне започета он лајн иницијатива Мрежа фестивала, али ове године биће одржана у класичном фестивалском, односно биоскопском издању.
– Чини нам част да смо заједно са Сарајевом филм фестивалом, Загреб филм фестивалом и Фестивалом ауторског филма дио те мреже, која ће, поред посебног и ексклузивног програма имати и пратећи, у домену школовања младих о филмској критици. Мислим да је то значајно. Дио тог програма биће и једна заједничка награда – награда публике, гдје ће гледаоци бити дио процеса додјељивања – објаснио је он.
Награда за најбољи филм је Златна мимоза, а уједно ће бити додјељена и плакета „Зоран Живковић“, наводи Вукчевић.
– Плакета са именом човјека који је задужио овај фестивал, а самим тим и кинематографију региона. Неке ствари се не мијењају, а то значи да Зоран Живковић остаје заједно са нама и то је минимум обавезе и чини нам задовољство што ће плакета са његовим именом бити дио главне награде – казао је он.
Вукчевић је појаснио да у селекцију могу ући само филмови који нису имали биоскопску премијеру у Црној Гори. Ове године на фестивалу ће бити приказана два филма црногорске мањинске копродукције, који неће ући у конкуренцију за награду.
У жирију ове године биће донедавни умјетнички директор Пулског филмског фестивала Златко Видачковић, оснивач и директор Балкан панорама филм фестивала и професор филмске режије измирског универзитета др Сарли Сали, награђивани сценариста из Берлина Анданио Муратај, затим редитељ млађе генерације и двоструки учесник Венецијанског филмског фестивала Новљанин Иван Салатић и легендарна глумица Тања Бошковић.
– Некако смо се кроз све ове конекције трудили, не само да подигнемо релевантност фестивала кроз људе које смо позвали, већ и да, као што је сваки фестивал мјесто сусрета, размјена идеја и успостављања односа, да ове релевантне људе заинтересујемо за све то што се у Црној Гори ради – казао је Вукчевић.
Селектори су били забринути да неће бити довољно филмова, с обзиром на пандемију. Многи студенти нису били у могућности да снимају, али је на фестивалу ове године у конкуренцији студентског филма чак 11 академија, казала је селекторка студентског филма Маја Тодоровић.
– Добила сам велики број филмова и драго ми је што видим да креативности није мањкало, да су сви ти млади наставили да се баве темама које их лично и интимно дирају. Све филмове повезује чињеница да су искрену у свом приступу – наводи она.
Сви млади аутори бавили су се својим свијетом, окружењем и проблемима, а не актуелним темама, из чега и произилази њихов квалитет, сматра Тодоровић.
Посебно важно за Општину Херцег Нови и Секретаријат за културу и образовање је умрежавање фестивала из региона и сегмент посвећен младим ствараоцима, истакла је секретарка Ана Замбелић Пиштало. Она је казала да ће уз подршку ресорног Министарства, које би требало да уложи 50 хиљада еура, концепт фестивала бити унапређен, а понуда обогаћена.
– Трудићемо се да подршка Општине Херцег Нови, ипак, буде значајнија у односу на оно што је предвиђено споразумом. Са 60% средстава учествује ресорно Министарство, а сходно томе Општина 40%. Међутим, покушаћемо да ту подршку, у мјери наших могућности, повећамо – обећала је секретарка Замбелић Пиштало.
Након свечаног отварања заказаног за 1. август у 20:30, пројекцијом филма грчког редитеља Кристоса Никоуа „Јабуке“ у 21 сат почеће 34. издање Херцегновског филмског фестивала. Друга пројекција те вечери биће филм „Поље мака“ румунског редитеља Еугена Јебелеануа у 23 сата.
Покровитељи 34. Филмског фестивала Херцег Нови – Монтенегро филм фестивала су Министарство просвјете, науке, културе и спорта Црне Горе и Општина Херцег Нови, а извршни продуцент Јавна установа културе Херцег фест.
