Земљотрес јачине седам степени Рихтерове скале погодио је црногорско приморје прије 47 година, 15. априла 1979. године у 7.19 сати. Однио је 101 жртву, док је још 35 људи страдало у Албанији. Око 600 људи је повријеђено, а више од 80.000 остало је без крова над главом.
Епицентар је био у Јадранском мору, 15 километара од обале између Улциња и Бара.
Жива су сјећања многих становника Црногорског приморја, на најјачи забиљежени земљотрес у црногорској историји, на хук, шкрипу зграда и кућа које су се рушиле пред њиховим очима, на повријеђене и на жртве разарајуће моћи природе.
Страдали су скоро сви градови на обали, разрушено је 250 насеља, оштећено 64.000 објеката, као и 550 километара путева и дијелови пруге Београд-Бар.
Посебно су страдали културно-историјски споменици углавном концентрисани у најугроженијем приморском појасу (манастири, цркве, музеји, архиви).
До краја 1979, регистровано је 90 накнадних земљотреса магнитуде четири степена Рихтерове скале или већом, више од 100 јачине између 3,5 и четири степена и још готово 10.000 слабијих потреса, наводи се на сајту црногорског Завода за хидрометеорологију и сеизмологију.
Најснажнији, након 15. априла забиљежен је 24. маја 6,1 степена Рихтерове скале.
Тог 15. априла у Игалу је боравио и председник СФР Југославије, Јосип Броз Тито.
Није желио да се склони из Игала, већ је заједно са својим сарадницима одлучио да обиђе терен и страдало подручје.
Његово присуство али и ријечи које је упутио из Црне Горе одјекнули су широм земље.
-Што се тиче материјалне помоћи, ту сам сигуран да ће наши народи врло радо помоћи. Људске жртве не могу да вратим. То су трагедије разних породица, које нико више не може да надокнади. Али барем да ублажимо живима, да чим пре савладамо ту катастрофу, која је снашла баш Црну Гору. Сматрам да морамо учинити све да се и овај пут покаже брига свих наших народа за Црну Гору и народ који је овде, јер то јесте оно што чини нашу заједницу сложном и снажном. Јер, то јесте оно што нашу заједницу чини снажном, да су народи солидарни кад их погоди извесна несрећа. Ми смо имали у Македонији велики потрес, велика разарања, велике жртве, али и ово има велике широке размере. Ја апелујем на наше радне људе, на наше народе, на републике да без оклевања приступе извршавању својих дужности да се помогне народу Црне Горе, услед несреће која је ову државу задесила- рекао је он том приликом из Игала.
Титове ријечи покренуле су солидарност у Југославији и помоћ до црногорског приморја почела је да стиже врло брзо, а затим и обнова порушених градова.
Земљотрес је изњедрио и прву радио станицу која се огласила из Херцег Новог 17. априла 1979. године. Радио Бока, смјештен у контејнеру испред зграде Општине, окупио је тих априлских дана водеће југословенске новинаре, из Београда, Сарајева, Подгорице, како би слали у свијет вијести из земљотресом погођених подручја.
