Књижевни портрет Ђорђа Сладоја представљен је синоћ у кући Ива Андрића. Његове пјесме превођене су на више страних језика и заступљене у многим антологијама српског пјесништва, а аутор је и романа у стиховима „Модре жилице“. Публика је са великим интересовањем испратила програм и позвала аплаузом пјесника на „бис“.
Говорећи о књижевном стваралаштву Ђорђа Сладоја, пјесникиња Милица Краљ је истакла да се у његовим књигама огледа назначена цјелина живог израза као мозаична структура сложена од тежишних тачака које сабирају национално, завичајно, митско, традицијско, пјесничко и властито искуство.
-Кроз Сладојеву пјесму откривамо трагове нашег постанка и опстанка заплетену жишку угашених и испепељених ватришта, одбљеске чаровитих обриса дјетињства, магијску снагу биља, пантеистичку виталност, родног тла-земље која је и основа и темељ бивања, истрајавања и упорности.
„Модре жилице“ први је роман у стиху и јединствен примјер по садржају и обликовању пјесничке грађе, која се може сматрати и обликом преписивања патријахалног живота који истрајно, а разгранато и разуђено, и зналачки, промишљено и надхнуто, и врхунски и богобојажљиво и милостиво и, иронично и смешљиво, и патнички и мученички, и сузно и огрејано, новим темама и новом енергијом Сладоје придодаје књижевности српској, истиче Краљ.
-Сладојев стиховни роман крвоток је ишчезлог завичајног простора, ишчезлог народа, ишчезлих знакова, пресељен у крвоток пјесниковог бића модрим жилицама укоријењен у крвоток пјесме, казала је Краљ.
Сладоје је представио дјелове свог књижевног стваралаштва. Аутор је до сада објавио низ пјесничких књига за које је добио прегршт награда, као што су Змајева, Дучићева, Шантићева, Дисова, Ћопићева, „Жичка хрисовуља“, „Лаза Костић“ и Извиискра Његошева. У Москви му је 2007. године објављена књига изабраних пјесама на руском и српском језику – Привикавање на будућност – коју је приредио Андреј Базилевски.
У музичком дијелу програма наступили су Ђуро Познановић и Стеван Томашевић.
