Јавни позив Еко фонда за пољопривреднике који желе да обнове или изграде сувомеђе, традиционалне камене зидове без везивног материјала, завршен је прије два дана. Домаћинства из залеђа Херцег Новог која буду одабрана на конкурсу добиће подршку за градњу и обнову сувомеђа како би се заштитио биодиверзитет и очувала обиљежја традиционалног црногорског пејзажа. Осим новчане подршке одабрани на конкурсу учествоваће у радионицама како би научили технику сувоградње. Ова техника, некада свакодневна, данас се поново враћа у залеђе Херцег Новог као дио културног насљеђа, и као економска прилика.
Археолог и стручњак за заштиту културног насљеђа Жељко Старчевић из Агенције за заштиту и развој Орјена истиче да градња сувомеђе није само локални феномен, већ дио ширег медитеранског идентитета.
-Сувозидна градња је дио културног пејзажа и наш знак препознавања, како личног тако и туристичког. Црна Гора је на мапи земаља које имају ту традицију, и вријеме је да то више вреднујемо То је значајно за највећи дио Царне горе, каже Старчевић.
Он наглашава да се не ради само о естетици, већ о споју културе, пољопривреде и туризма.
-Овдје је све, „три у један“,култура, пољопривреда и туризам. Ако имате очувану сувомеђу и производите храну, ви ту причу можете брендирати и продати знатно скупље него исти производ без тог амбијента, сматра Старчевић.
За разлику од савремених грађевинских рјешења, сувомеђа има бројне предности и практичне и еколошке.
–Зид саграђен без везивног материјала можете лако разградити, помјерити или поново саставити, без отпада. Код бетона имате и трошкове и загађење. израчунато је и колико се CO2 призводи радом на добијању бетона, па затим на везивању бетона. Све то, у случају сувомеђе, је практично занемариво. Код сувоградње имамо материјал који увијек можемо поново искористити, отпада при тој рекомпозицији и поновној композицији немамо, тако да има предности за градњу зидова до 3 метра максимално. Обично су то ниже структуре, до метар и по два, али имамо и неке случајеве од 3 метра, и то је, наравно, разлог због чега је то некада рађено, када нису били присутни други материјали. Дакле, то је било оно што је из природе најсплативије, најкорисније, најдоступније, и данас је то дио неке идиле о Медитерану. Дакле, Медитеран без маслињака, без подзида, без терасастих нивоа и без магарца који пасе на њима, то није то, објашњава он.
Иако је данас често јефтиније градити бетонске зидове, Старчевић истиче да уз подстицаје државе сувозид може постати и економски исплатив.
Сувозидна техника градње готово је нестала током друге половине 20. вијека, али се данас поново учи кроз радионице и пројекте.
–Знање се изгубило јер је пренос прекинут након Другог свјетског рата. Данас га обнављамо кроз радионице и едукације, као што се то ради широм Европе. Није тешко научити. Основ су тежина камена и трење између њих. Многе су могућности, гдје и како искористити. Може се правити умјетнички рад од сувомеђе, користећи разне боје и облике природног камена, правећи буквално мозаик у зиду. Све на интернету данас је доступно и лако је видљиво шта се све може радити. На радионицама претежно имамо интересовање слабијег пола. Дакле, не оно што би традиционално мислили. Кључна је естетика јер се данас сувоградња не користи само у оном традиционалном смислу. Данас ви имате и пејзажно уређење окућнице са сувозидним структурама, оваквим и онаквим. Данас пејзажни архитекти користе, рецимо, и систем путних габиона. То су метални кавези са камењем унутра који се користе и за пејзажно уређење окућнице. наводи Старчевић.
Велике су могућности сувоградње, а камена у Црној Гори има у изобиљу.
-Има га у изобиљу и то би требо да је симбол Црне Горе и јесте био вјековима. А не неки мостови, не неки хотели, неке стаклене куле. Нама и даље је прави символ Црна Гора, овај наш камен, а на нама је да то што боље искористимо. Апликанти који прођу на конкурсу Еко фонда биће учесници у овом пројекту, не знам колико ће их бити, али уобичајно је да један инструктор ради са 10-15 људи на радионицама о сувомеђи. Потребни су воља и мало праксе и то је то, каже Старчевић.
Сувомеђа данас има и нову улогу у савременом туризму и уређењу простора.
-Медитеран без маслињака, тераса и сувозида није потпун. То је слика коју туристи траже и за коју су спремни да плате. Пољопривредници који очувају традиционални изглед својих имања могу значајно повећати вриједност својих производа и услуга. Све више људи препознаје значај сувозидне градње, посебно они који комбинују пољопривреду и туризам. Људи почињу да схватају да није циљ направити нешто што је најјефтиније, већ нешто што има вриједност и траје. А ако већ постоје подстицаји, штета је не искористити их, наглашава Старчевић.
Радионице које ће пратити овај пројекат биће намијењене пријављеним корисницима, а очекује се да ће се интересовање наставити и у наредном периоду.
