Закон о измјенама и допунама Закона о прекршајима, који је ступио на снагу 14. марта, као главне новине доноси повећање новчаних и максималне казне затвора, могућност да Суд за прекршаје изда наредбу за улазак у стан и друге просторије, као и могућност расписивањa опште наредбе за довођење окривљеног.
Према ријечима руководиоца херцегновског одјељења Суда за прекршaје у Будви, Андрије Војводића, овај закон је у битном довео до промјена које се тичу прописивања новчаних и казни затвора.
– Тако да је дао могућност да се законима новчана казна може прописати у распону од 2.000 до 4.000 еура за физичка лица. Што се тиче правних лица, са максималних 20.000 прописана је могућност прописивања казне до 40.000 еура, а у односу на предузетнике са максималних 6.000 прописана је могућност прописивања новчане казне до 12.000 еура. Такође, у погледу изрицања казне затвора, до сада је била прописана могућност максималне казне од 60 дана затвора, сада је закон прописао да се затвор може изрећи и у дужини од 90 дана – објашњава он.
Закон, како додаје Војводић, доноси измјене и у погледу тока застарјелости вођења прекршајног поступка. Наиме, апсолутни рок застарјелости наступа након протекла рока од четири године од дана када је извршен прекршај, за разлику од досадашњих двије.
Уз одређене измјене, овај Закон доноси и новине, а како појашњава Војводић, Суд сада има могућнoст да, на захтјев инспектора, донесе наредбу за улазак у стан и друге просторије, уколико постоји основана сумња да се чине прекршаји који су прописани законом којима се уређује пореска администрација, а власник стана не даје сагласност за улазак.
– Инспектор је сада овлаштен да од надлежног Суда за прекршаје затражи издавање наредбе. Суд, уколико оцијени да је тај захтјев основан, мора одмах или најкасније у једном кратком року одлучити и донијети наредбу за улазак у стан и друге просторије, која се извршава од стране инспектора у периоду од 6 до 21 час, на начин што ће инспектор презентовати ту наредбу држаоцу стана, а уколико он одбије да дозволи инспектор улазак у стан, помоћ ће извршити надлежни орган управе полиције – наводи Војводић.
Закон о измјенама и допунама Закона о прекршају, донио је могућност добровољног плаћана половине казне у року који одређује Суд, за разлику од досадашњих двије трећине, али и строже мјере, уколико казна није плаћена.
– У погледу извршења тих новчаних казни, које нису плаћене добровољно, закон је увео новину која се тиче могућности расписивања опште наредбе за довођење окривљеног. Уколико окривљени, који није платио новчану казну, не жели да дође у Суд да прими рјешење о замјени у казну затвора, Суд може од полиције затражити издавање потјернице и то лице може на сваком граничном пријелазу бити задржано и доведено у Суд да му се уручи то рјешење о замјени и обавези издржавања затворске казне због неплаћене новчане казне – казао је Војводић.
Скупштина Црне Горе усвојила измјене и допуне Закона о прекршајима 27. фебруара, а ко главни циљ измјена наведено је пооштравање казнене политике, како би била повећана ефикасност прекршајног поступка и ниво опште безбједности. Из Владе је раније саопштено да Закон представља снажан одговор државе на сиву економију и непоштовање прописа.
