Закон о легализацији бесправно изграђених објеката поново ће на дораду, а о предлогу измјена и допуна, које су покренуле локалне управе, посланици Скупштине Црне Горе расправљаће у петак, 13. фебруара. До окончања ове расправе, процес легализације поново је обустављен.
ВД секретара за урбанизам и грађевинску инспекцију, Владислав Велаш као значајну измјену Закона о легализацији истиче продужетак рока за упис у катастар за шест мјесеци, те очекује да у измјене и допуне Закона о заштити подручја Котора, као амандмани буду уврштени закључци које је предлагачу упутио локални парламент.
Велаш подсјећа да је провобитан рок за упис бесправних објеката у катастар био је 14, фебруар и додаје да је рок од шест мјесеци био кратак.
– Додатни рок од шест месеци се уводи за упис објекта у катастар. Мислим да је то и најбитнија ствар, што се тиче саме измене овог закона о легализацији. Значи, раније је био 14. фебруар, сада ћемо имати 14. август као крајњи рок да се сви нелегални објекти, који су грађени упишу у катастар, односно у катастарску евиденцију, да се књиже и да ставе терет градња без грађевинске дозволе – објашњава он.
Скупштина Општине Херцег Нови је у оквиру седме сједнице усвојила и закључке, који би као амандмани требало да буду уврштени у измјене и допуне Закона о заштити природног и културно историјског подручја Котора. Оригинални Предлог измјена предвиђа обуставу процеса легализације у Херцег Новом до усвајања Менаџмент плана и студије заштите за подручје Котора.
– Херцег Нови има Просторни план и студију заштите културних добара на које је Управа дала сагласност. Значи, то су два документа која су кључна, која су битна и која Херцег Нови има. Имамо легализацију која траје, пар стотина објеката је већ легализовано, и не знам шта ћемо сада постићи ако зауставимо легализацију. Не видим ништа спорно, нити један тако значајан објекат који би на било који начин могао да угрози ни статус УНЕСКО-а. Ништа се значајно не би са заустављањем легализације на годину дана постигло. Баш напротив, постигли би контраефекат да би опет људи радили нелегално – наводи Велаш.
Други амандман односи се на рок Управи за заштиту културних добара да изда конзерваторске услове и сагласност на пројектну документацију у року од 60 дана од дана пријема захтјева. У случају да Управа не изда конзерваторске услове или сагласност на пројектну документацију у прописаном року, сматраће се да је дата сагласнст.
– Ћутање администрације није прихватљиво, и ако је до сада, годинама уназад 15 дана био довољан рок у коме је управа давала одговор, они сада траже да тај рок не важи за њих, а ми смо рекли да је 60 дана више него довољан рок да би издали урбанистичко-техничке услове, односно да би издали конзерваторске услове и касније сагласност на пројекте – истакао је Велаш.
У Општини Херцег Нови, како је додао Велаш, очекују да Скупштина прихвати оба предлога закључака локалног парламента кроз амадмане.
О Предлогу измјена и допуна закона о заштити природног и културно историјског подручја Котора посланици ће се изјаснити у оквиру Другог ванредног засиједања, које је започето 2. фебруара.
