Скупштина општине Херцег Нови амандмански ће дјеловати према Скупштини Црне Горе код усвајања Предлога закона о заштитити природног и културно-историјског подручја Котора, како би заштитила интересе својих грађана. С тим у вези, на данашњем засиједању усвојена су три закључка.
Потпредсједница Скупштине, Драга Станишић прочитала је закључке, који су усаглашени у паузи засиједања, на колегијуму.
– Како је предлогом измјенама и допунама закона о заштити природног и културно- историског подрућја Котора, чланом 18 Ц, предвиђено да у поступцима издавања конзерваторских услова и давања сагласности на пројектну документацију у оквиру граница Подручја Котора и заштићене околине, када је поступак покренут на захтјев странке, а Управа не донесе и не достави странци рјешење у прописаном или продуженом року, неће се сматрати да је захтјев странке усвојен – навела је она.
Неограничен рок за одговор Управе је у колизији са Законом о управном поступку, те неприхватљив из много начела:
- Начела Законитости јер се не поштује Закон о управном поступку, Закон о уредењу простора и Закон изградњи објеката
- Начела ефикасности и економичности- Поступак мора да се води без одуговлачења. Неограничен рок за одговор Управе условљава да поступци остају активни неодређен број година, што је неприхватљиво.
- Начела заштите права странака које су пролонгираним роковима значајно оштећене, поготово јер је у потпуности неизвјестан рок за издавање услова односно сагласности од стране Управе.
Општина Херцег Нови има усвојену Студију заштите културних добара, која је саставни дио ПУП-а ОХН, на коју је дата сагласност Управе за заштиту културних добара.
УТ услови се издају на основу важећег планског докумнета ПУП-а Општине Херцег Нови, на који је такође Управа за заштиту културних добара дала сагласност. Имајући у виду све горе наведено, увођење рока за одговор Управе је законито и апсолутно оправдано, те ОХН предлаже , члан 18 Ц који треба да гласи: Управа за заштиту културних добара је дужна да изда конзерваторске услове и сагласност на пројектну документацију у року од 60 дана од дана пријема захтјева. У случају да Управа не изда конзерваторске услове или сагласност на пројектну документацију у прописаном року, сматраће се да је сагласна са условима који су дефинисани планским документом, односно конзерваторским пројектом који је достављен на сагласност – казала је Станишић.
Закључак број 2/2026
Предлогом змјена и допунама закона о заштити природног и културно-историског подручја Котора, чланом 26, предвиђено је да се поступци легализације бесправно изграђених објеката на Подручју Котора и заштићене околине, започети у складу са посебним законом, прекидају до доношења Менаџмент плана и Студије заштите.
Треба направити разлику у поступцима легализације објеката који су започети према Закону о планирању простора и изградњи објеката и новог Закона о легализацији бесправних објеката. У започетим поступцима легализације по старом закону странке су већ једном добиле рјешење о прекиду поступка. Након усвајања ПУП-а ОХН током 2025 године, сви поступци легализације су настављени. Странке су доставиле додатну документацију на позив органа који води поступак, изложене су трошковима, поједини су већ у поступку плаћања урбане санације или накнаде за Регионални водовод, у појединим предметима чекају се потврде органа о извршеном плаћању, те заиста још једно прекидање поступка по сили закона не би било рационално, економично и правично.
Бесправни објекти на територији општине Херцег Нови се легализују у складу са поглављем 9.7 књиге 4 — „Смјернице за третман неформалних објеката и насеља “ важећег планског документа ПУП-а ОХН, који има сагласност Управе за заштиту културних добара.
лзвјештајем заједничке савјетодавне мисије УНЕСКО— ИКОМОС о природном и културно— историском подручју Котора (Црна Гора) је дефинисан списак препорука. Мисија препоручује: „Обезбједити да се Нови закон о легализацији незаконито изграђених и привремених објеката— посебно оних које претходно одобрило „Морско добро“ не примјењује на имовину свјетске баштине или њену зону заштићену околине“.
лз свега наведеног произилази да УНЕСКО не тражи нужно обустављње поступка легализације у заштићеној околини, а поготово поступака легализације по старом закону из 2017 године, по коме се започети поступци легализације воде и завршавају.
Скупштина општине предлаже измјену члан 26 Ч који треба да гласи: Поступци легализације бесправно изградених објеката на Подручју Котора, започети у складу са посебним законом, прекидају се до доношења Менаџмент плана и Студије заштите.
Закључак број 3:
Закључке Скупштине општине Херцег Нови доставити Скупштини Црне Горе и предлагачима предолга Закона о измјенама и допунама закона о заштити природног и културно-историјског подручја Котора.
Одборници су за сва три закључка су гласала интегрално, а усвојили су и Предлог Одлуке о доношењу Плана и програма рада Агенције за изградњу и развој Херцег Новог д.о.о. за 2026. годину
Директор Агенције за изградњу и равој града Александар Ковачевић, представљајући план је истакао да се финансијски у потпуности ослањају на Општину и да су у Плану садржане све ствари које испред оснивача треба да раде у текућој годину. Новине су да је добијен трочлани Борд директора и потписан је уговор са општинама Котор и Тиват да Агенија буде носилац свих планова.
ВД секретара за урбанизам и грађевинску инспекцију, Владислав Велаш подсјетио је да ће 10. Фебруара бити настављена сједница Скупштине Црне Горе, на којој ће се расправљати о Закону о заштитити природног и културно-историјског продручја Котора, на који ће локални парламент покушати да утиче са два амандмана.
Први се односи на ћутање администрације, односно, Закон је предвидео да одредба о ћутању администрације не важи за Управу за културна добра, а други се односи на рок од 60 дана, који Управа за заштиту културних добара има да изда конзерваторске услове и сагласност на пројектну документацију.
У току првог круга расправе одборник Косић казао је да је био спреман да се испоштују сви закључћи који су доведени на колегијуму, али ако се Херцег Нови изузме из обуставе легализације, мораће се радити ребаланс буџета, којим је планиран приход од милион и по еура. Херцег Нови ће бити у великом проблему уколико не буде изузет из забране леганизације, те по његовим ријечима, имаће велики проблем са реализацијом буџета.
Одборница др Оливера Доклестић истакла је важност Агенције за развој града и да је то најобразованије локално предузеће, које је сада „скрајнуто“ у неким пословима јер им је дата дужност планирања простора прво Тивта и Котора, а тек онда Херцег Новог. Она сматра да би било логично да неко ко је домаћин ставиће прво себе , а не неког другог. Сада, како сматра Доклестић, имамо велики уплив да сумњивим естетским квалитетима који нам кваре визуелни изглед града.
По њеним ријечима, већ је изгубљен квалитет мјеста на ривијери јер су дошли људи који су се политичком пресијом уцртали тамо гдје им није мјесто. Агенција ће, самим ти, понијети велику одговорност јер ће бити у сукобу с неким грађанима, те се изузетно важно да се пита струка, а не политика.
– Плава зграда је последица велике урбанизације простора и таквих плавих зграда има јако пуно и оне ће се дешавати, упозорила је Доклестић.
Одборник ДПС Дејан Стојадиновић истакао је да када је ријеч о закључцима није сагласан са једним, који гласи да уколико Управа не изда конзерваторске услове и сагласност у прописаном року сматраће се да је сагласна са условима који су дефинисани планским документом, односно конзерваторским пројектом који је достављен на сагласност.
– Управо је то оно што је било аларм и проблем све ове године. Био је рок 15 дана , а ако не одговоре сматра се да су сагласни. И тако је пролазило све. Сад су рекли више тога нема. Сагласан сам да мора постојати рок. Овако ће се десити да ће инвеститори затрпати Управу, они неће моћи да одговоре и проћи ће сви, казао је Стојадиновић.
Рок од 60 дана је више него довољан рок, одговорио је Велаш.
Сједница локалног парламента биће настављена сутра у 9.30, а пред одборницима је још 11 тачака.
